Пише: Иван Милошевић

Никад ми Демократе нијесу биле симпатичне. Од када су се појавили на политичкој сцени имам осјећај као да су на видјело дана изашли балсамовани кумровачки ђаци, полазници познате комунистичке школе, који су на тренутак заборавили гдје су оставили пионирске мараме, а када су се сјетили гдје су их затурили, претворили су их у кравате и притегли уз вратове. Онако како замишљам Титове пионире и какав сам и сам био када сам био клинац, таман су такви ови из Демократа. Јесте да су порасли, али све им је пионирско. Од погледа, фризуре, начина облачења и свлачења, политичког програма и пројекта. Када неко од њих запали цигару вратим се омах у гимназију у другој половини седамдесетих година прошлога вијека и сјетим се Сита, Гвозда и осталих скојеваца и обавезних чланова Савеза социјалистичке омладине. Када видим данашње Демократе одмах се телепортирам на штафетне слетове и дочеке Броза. Када видим Алексу, тачно ми дође да купим букет цвијећа и бацим га пред његове ноге, таман онако како смо дочекивали Тита као средњошколци. Када га чујем како прича одмах се сјетим професора Одбране и заштите из тих дана, звали смо га “Пушка”! Алекса је пљунути “Пушка” и када Алекса збори одмах почнем да одрашфљујем школске бомбе и заузимам лежећи став. Можда и Алекса није као “Пушка”, али џабе, за мене јесте и одмах ми дође да се са неким побијем, као што сам то и урадио као гимназијалц када су хтјели да ме утјерају у ССОЈ! Ни тада ми ССОЈ није ишао у главу, па не иде ни данас! 

Са таквим сјећањем нема шансе да прихватим да из Демократа било шта позитивно стиже. Када они кажу да је данас субота, ја се ухватим понедјељка као пијан плота. Када они кажу да данас Сунце сија, ја зграбим кишобран и натучем чизме, јер за мене пада киша. Када они кажу да не осуђују Србе за геноцид, ја сам тек онда 100 одсто сигуран да Демократе осуђују Србе не само за наводни геноцид у Сребреници, него и за логоре по Сибиру и у Пољској. Када Демократе кажу да осуђују све злочине на планети, ја чујем само да осуђују Србе за геноцид. Шта ћу, такав сам, не варим ове Демократе, па то ти је. Можда није до њих, можда је до мене, али то ми ништа не значи. Исти су ми као ДПС. Углађени, фини, пуни обзира, празне приче, утегнути као струне и пуни неког бљутавог оптимизма. Мука ми је када их видим, па се трудим да их не видим нити чујем. 

У дебати Демократа и ДФ-а ништа им не вјерујем. Боље да ми не објашњавају резолуцију о Сребреници, јер уколико то почну да раде, онда у том докумену видим све оно што можда не пише, али други приписују Демократама. Чисто да спасим душу преносим текст резолуције објављеним у “Вијестима”, па нека људи пресуде. Што се мене тиче, Демократе су осудиле Србе не само за геноцид у Сребреници, него и за инвазије мрава и скакаваца у Камбоџи и Вијетнаму, најезду жаба и крокодила у Индонезији и пандемију непостојећег грипа на Сатурну и Марсу. Тако вам је то, Демократе, са мном и мени са вама. Не вјерујем вам ни када кажете као се зовете. Све ми је код вас некако лажно и позајмљено, нема ничега личног и миришљавог. Нити сте боза нити пиво, а нијесте ни гемиш. Појма немам шта сте и ко сте, али априори прихватам да нијесте оно што кажете да јесте. Да човјек буде, мора нешто да буде, Демократе као да нијесу нити знају и хоће да буду нешто. Нијесу ни ништа, ни нешто, а за мене су све оно што други лоше кажу о њима!

Резолуција о геноциду у Сребреници

Скупштина Црне Горе:

1) најоштрије осуђује геноцид у Сребреници;

2) потврђује да се геноцид догодио на тлу Европе након Другог свјетског рата у којем је страдало преко 8.000 цивила бошњачке националности;

3) осуђује покушаје приписивања одговорности или кривице српском, бошњачком, хрватском или било којем другом народу за геноцид, злочине против човјечности или друге злочине, јер одговорност може бити искључиво индивидуална, а ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки;

4) позива надлежне институције на примјену позитивних прописа када су у питању радње и дјела јавног негирања постојања или умањења геноцида у Сребреници;

5) наглашава значај и потребу да се установи 11. јул даном сјећања на жртве Сребренице;

6) потврђује ријешеност државе Црне Горе, кандидата за чланство у ЕУ и пуноправне чланице НАТО алијансе, да афирмише вриједности мира и стабилности и мултиетничког склада;

7) позива надлежне институције на спровођење истрага и процесуирања оптужених за геноцид у Сребреници, ратне злочине и злочине против човјечности;

8) најоштрије осуђује све злочине почињене у ратовима на простору бивше Југославије, изражава саосјећање за све жртве као и за њихове породице и наглашава значај постизања правде и дугорочне подршке преживјелима, апелујући на помирење у региону, јачање међунационалне и међувјерске толеранције, разумијевање и солидарност.