Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама Град Београд ће обележити своју славу Вазнесење господње Спасовдан. Спасовдан спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. У Црној Гори Спасовдан ће бити прослављен у Херцег Новоим, гдје су заказане спасовданске свечаности.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као Крсна слава, али и заветина за читаво село.
Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.
Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.
Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.
Литургијом у Вазнесењској цркви и литијом централним градским улицама Београд ће данас обележити своју славу.
Овогодишњи домаћин славе је градоначелник Зоран Радојичић, а како је најављено, у девет сати почеће литургија у Вазнесењској цркви коју ће служити Српске православне цркве Порфирије.
Уз оглашавање звона у свим градским црквама у 19 сати ће почети литија коју ће предводити патријарх Порфирије, а у којој ће учествовати представници Града Београда, свештеници, чланови београдских црквених хорова, представници различитих градских служби и грађани.
Литија ће бити формирана испред Вазнесењске цркве, у Улици адмирала Гепрата, одакле ће се колона кретати улицама Кнеза Милоша и Краља Милана преко Трга Славија и даље Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве на Врачару, где ће бити служен молебан за Београд и његове становнике.
Прошле године, због пандемије коронавируса, литије није било.
