Преко Матеа Беретнија, Новак Ђоковић се домогао полуфинала “Ролан Гароса”. До ситних јутарњих сати Новак је играо меч са врло добрим Италијаном, прекидао игру када није требало, играо против публике, добацивања, али све то претурио преко леђа и изборио меч са Рафаелом Надалом!
Тенисер који би могао да живи лагодно наредних 100 година, јутрос је оставио срце на терену и показао како витези напуштају спортске арене. Са аплаузом за противника! Не знам шта би се требало онда рећи за Новака – шта је он заслужио за своју игру и каква је награда за Новака што обичног Србина чини поносним грађанином свијета. У дану када је свјетска мука, брука и невоља, зинула на Србе и осуђује их на доживотне и остале робије, у центру савремене глобалне политике, Паризу, што би рекао Матија Бећковић, Новак разне Брамерце, Крамерце. Медлине, Столтенберге и остале ЕУ службенике, шамара тениским лоптицама и као да форхендима и бекхеендима свети ововјековне доживотне осуђенике!
Када Новак изађе на терен, то не излази један тенисер да освоји неку титулу и брдо новца, на терен излази Србин да уз “Боже правде” и “Марш на Дрину”, исправи криве српске и свјетске Дрине и поручи да вријеме Српства и витештва тек долази.
Сјајни Новак Ђоковић!
