Пише: Иван Милошевић
Избор Бећира Вуковића за предсједника Жирија за додјелу 13 – јулске награде истјерао је превејане комунисте из свих врста црногорских идеолошких рупа. Дрвље и камење на Бећира сасули су СДП, СД, ДПС, КРПС, МРПС, СКОЈ, ФРОЈ, НОЈ, ССОЈ, КНОЈ, МНОЈ, ЗАВНОЈ, ПРЕВНОЈ, КОНВОЈ, ОБЕРНОЈ, СНОЈ и остале познате и непознате комунистичке организације. Колико је ових комуниста, Боже драги, колико ли их је и како ли се, мајко мила, идеолошки размножавају и које то регрутне центре похађају и ко их учи маршаловом стројевом кораку, седећем, усправном и лежећем пуцајућем ставу и бацању бомби са рамена, испод руке, ноге или као камена са рамена! Које ли су то књиге читали, које филмове гледали и пјесмице срицали! Шта је ово, Боже драги, да је у Црној Гори комуниста као у гори листа, да увече не легну, а да не отпјевају интернационалу или неку сличну петокракашку арију! Шта је ово, браћо мила, те су Моша, Ђидо, Сава и Пеко, живи као млади момци, декламују као скојевски клинци и клинке и не дају Црној гори да мирно заспи, помоли се за братске ране и умјесто соли на њу ставе неки мелем?
Нећу да браним Бећира, претпостављам да зна и сам да се брани, али хоћу да обраним црногорске нормалце и ванземаљце, црногорске хајдуке и комите, црногорске официре, поднареднике, нареднике и редове, од ових запењених младо-комуниста и комунисткиња који сикћу као змија на телећа врата, уједају као жирафе и боду се роговима као шпански бикови у трагикомедији црногорског неокомунизма, брозизма, антиевропизма и идеолошког кичизма! Хоћу да одбраним све оно што се од пада Берлинског зида чуло и рашчуло да су комунисти радили, усрећивали свијет тако што су резали вратове и маљевима гасили животе и на силу утјеривали Броза у непоћудне црногорске и остале главе на Голом Отоку које нијесу примале Тита као вођу народа и народности, него су вођу видјели у Стаљину, Хрушчову и осталом квазируском башибозуку!
Гдје се то, Боже драги, и у којим биоскопима и даље приказује филмови о Сутјесци и Неретви, Отписанима и њиховом повратку, Игманском и осталом маршу, Бихаћкој и Ужичкој републици, Кадињачи и осталим комунистичким поприштима? Ко то у ситне сате пушта те филмове и на којем каналу, па не да овом несрећном народу да заспи и опасуљи се од комунистучких лажа и паралажа, комунистичких басни и бајки, одама колективизму, интернационализму и атеизму? Који то режисер у ситне сате пали телевизоре и рачунаре по кућама и са њих емитује другарице и остале пјесмице и баладице? Ко то гради и подиже нови Берлински зид у Црној Гори и то након 20 и 30 година након што је пао онај у Берлину, претворио се у прашину као да никада није постојао и својим нестанком ујединио Њемце и спојио их у један народ, моћну нацију и политички фактор! Ко то ноћу или дању проба како уз кратке панталонице стоји црвена марама и куне се Титу да са његовог пута не скрену?
Је ли се то сав овај комунистички башибозук, купљевина и крпљавина, осојина и присојина, данас подигла против Бећира Вуковића само зато што није видио Тита! Али зато га они виде, обнављају и вампире и клониораног шетају мрављим и пацовским црногорским каналима и не дају овом народу, нормалцима и црногорским ванземаљцима, да схвате гдје су, шта су, ко су и са киме су?
Стога, Бећире, брате, реци, признај и обзнани – јеси ли видио Тита или нијеси! Стријепи комунистичко подземље и надземље од тог одговора, јер поткопаваш берлинске и остале братске зидове у Црној Гори! Реци, Бећире, побогу, јеси ли видио Тита!
