Прва литија након скоро годину дана одржана је у Бару, а вјерници предвођени митрополитом Јоаникијем и свештенством прошетали су Баром. Литија је одржана након вечерње службе коју је служио митрополит, у славу града Бара.

У Саборном храму Светог Јована Владимира јутрос је прослављена слава Светог краља Јована Владимира, заштитника града под Румијом.

Након Светог причешћа и благосиљања славског колача у част Светог краља Јована Владимира, владара Зете, ријечима архипастирске проповиједи сабраним вјерницима се обратио изабрани Митрополит Јоаникије који је казао да када послије хиљаду и више година гледамо на живот овога Божијега угодника видимо да је он својим животом изобразио Христов живот. Нагласио је да су његов живот и дјела, његове ријечи биле продужетак Јеванђеља Христовога:

–Ако је ико ишао Христовим стопама то је Свети Јован Владимир. Он је христолика личност и христолика жртва и зато послије толико вјекова од његове мученичке кончине имамо тако лијепо и узвишено сјећање на њега. Заправо то је хиљаду и више година његовога благодатнога присуства међу нама и небескога покровитељства над православним хришћанима и овдје у Црној Гори, његовој Зети, и у Албанији, Македонији, као и у осталим православним земљама. Поштују га подједнако и Срби и Грци, и Албанци и Бугари, а и остали православни народи славе такође Светога Јована Владимира, бесједио је владика Јоаникије.

Подсјетио је да је Свети краљ Јован Владимир кратко поживио у овоме животу земаљскоме, али је имао Христа у себи, у своме срцу.

“Био је испуњен вјером и то не само да се називао православним хришћанином у то вријеме него је примио божанску Христову свјетлост вјере православне и Христа као вјечну живоносну, животворну свјетлост у своје срце. Тако да сав његов живот сагледавамо кроз ту јеванђелску свјетлост. И када је будући владаром Зете био заробљен од моћнога цара Самуила, он је са Христом био у тамници.”

Страдању Светог Јована Владимира свједочила је и ћерка цара Самуила и зажељела да са тим врлинским човјеком ступи у брачну заједницу и, подсјетио је владика, измолила од свога оца да ослободи тога сужња. Говорећи о страдалном и крстоносном путу овога светога мученика и његове супруге Косаре, у монаштву Теодоре, Митрополит Јоаникије је казао да они као супружници треба да нам буду примјер:

“Они су образац брачнога живота и љубави, вјерности, од почетка до краја и слободно их можемо уврстити међу заштитинике православног брака и породице јер су били примјер у свему, а понајвише у љубави једно према другоме, што је најважније јер та љубав побјеђује све.”

Владика је нагласио да се цијела историја Зете, а касније и Црне Горе, одвија око крста Светога Јована Владимира кнеза српског, а да је он, као и Христос, био издан од својих ближњих и на превару убијен.

–Као што се Христос прославио својим крстом на голготи и као што је Христов крст постао знак Његове побједе над смрћу, не само голготе распећа него и Његовога васкрсења, тако се и Свети Јован Владимир прославио крстом Христовим. И овај крст Светога Јована Владимира, због његовога страдања и вјере, због тога што је био прожет сав силом Часнога и животворнога крста, има силу Христовога крста и зато је чудотворан. И зато цијела историја Зете, а касније и Црне Горе, се одвија око крста и жртве Светога Јована Владимира, нагласио је изабрани Митрополит Јоаникије.

Објаснио је да је присутни култ чојства и јунаштва у Црној Гори присутан управо од крста Св. Јована Владимира те да је било међу нашим прецима много мученика и светитеља који су наставили његовим путем:

–Међу његовим наследницима у мучеништву помињемо Светога Стефана Дечанскога који је такође христолика жртва, убијен од своје властеле, која како таде тако и данаске веома лакома и не преза ни од чега да оствари свој плијен. И Свети кнез Лазар великомученик косовски се такође наслонио на примјер и жртву Светога Јована Владимира. Њих тројица у нашем народу се увијек помињу заједно као владари који су били у сваком моменту спремни да положе живот свој за крст часни и слободу златну, за Христа Господа, за светињу, за вјеру православну.”

Ми хришћани, како је казао владика, треба да својим животом, примјером, свједочимо, као што је и Свети Јован Владимир свједочио, шта је права и истинита вјера свуда и на свакоме мјесту:

–Свети Јован Владимир подизао је храмове и ширио вјеру православну, проповједао и својим дјелима и својим ријечима, али све је то посвједочио, потврдио и запечатио својом жртвом онда када му је на правди Бога била глава одсечена. То је посвједочено и његовим великим чудом: своју главу је узео у руке и носио је, и он се ево слика са својом главом као и Свети Јован Крститељ и Свети кнез Лазар, закључио је изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, поручивши да је та одсјечена глава симбол памћења, вјере и жртве.

Фото: Дан