Пише: Иван Милошевић
За ДПС права вакцина је Весна Братић. Када њу виде постану неосјетљиви на све оно што су радили претходних 30 година и претварају се у оно што никада нијесу били – добре виле и музе бољег живота. Када виде Братићку спопадне их нека температура, од кашља не могу да дођу до ријечи, а када она још каже да ће смијенити партијске директоре, у ДПС-у завлада паника таквог обима као да ће Земља престати да се окреће. Запомажу да се Весна реваншира, да хоће да им узме фотеље, да хоће да им помјери активисте, да хоће да их пошаље кући, итд… И шта ће онда ДПС без све те подршке, јавних и тајних школских партијских ћелија, конспиративних убјеђивања да међу клупама могу да предају само провјерени кадрови ДПС-а и тако то! И треба Братићка да обрати пажну на посебну сензитивност ДПС-а према школама. Тамо је ДПС највише запошљавао своје активисте и чланове њихових породица и треба Весна да буде обазрива када почне да откључава то просвјетно клупко. Све су вам то браћа, супружници, тетке, стрине и стричеви, ујаци и остала родбина и како било кога послати кући, а да се онај други не наљути! Породичне страсти су најосјетљивије, зар не?
Прије неких 30-ак година хтио сам да промијеним професију, па рекох да искористим диплому професора философије. Уредно сам се пријавио на конкурс у једној средњој школи у Подгорици, обрадовао сам се када сам сазнао да је њен директор мој познаник, и већ сам почео да маштам у уласку у учионицу. Ободрио ме је и поменути директор који је био одушевљен мојом кандидатуром. И онда пролазе тако дани за данима, напунио се чак и мјесец, али нико да ме зовне да почнем да предајем. А ја обновио Канта, Хегела, забавио се Фихтеом и Шелингом, прелистао философе од предсократовског до егзистенцијалног доба, припремио личну Сократову одбрану, али нико не зове. Рекох да још мало сачекам, администрација је спора, па треба времена да се све запише и испише! Прође и други мјесец, изгубих стрпљење, па једнога јутра право код познаника-директора. Једва ме пусти секретарица, само што није звала полицију да ме уклони са врата и на једвите јаде некако дођох до директора. А он засео кабинету, уљуљкао се у фотељу и потписује нека документа. Једва ме је удостојио поздрава, а ја видим већ колико је сати. Питам – шта би, а он ме гледа попријеко, смјешка се лукаво и испод наочара ме стријеља очима.
–А ти се не “хвалиш” својим текстовима, а?– испали коначно познаник-директор.
–Којим текстовима?-питам је онако наивно како ме је Бог дао и пред очима ми се нижу текстови из “Гласа Црногораца” на чијим странама сам писао текстове против ДПС-а и њених политичких трабаната.
–Е, па онда иди их још једном прочитај, а ако хоћеш могу ти их и ја дати – одговори познаник-директор и из фијоке извади неколико фотокопија са мојим потписом.
Након тога сам диплому професора философије окачио о клин и дан данас је више користим као украс и једну од личних највећих животних побједа, али од које у јавном животу никакве користи нијесам имао. Напротив, била ми је омча око врата, јер су ми од тада, па скоро све до данас, јавну судбину одређивали средњошколци или вечерње курсаџије!
Можда лични примјер није баш најадекватнији, али и он је довољан да наслути Весна Братић шта ће све да пронађе када почне да чешља по директорским кабинетима домаћих школа. Уз ријетке изузетке све су тамо ветерани ДПС-а и њихов подмладак! И тамо нијесу од јуче, него пуних 30 година они развлаче ДПС причу и кроз партијско решето не пуштају да у учионицу уђе неко ко није из ДПС-а.
Весна Братић би требало да пронађе и да поразговара са ријетким професорима који су успјели да преживе ДПС цунами у домаћим школама и да из прве руке сазна шта је све радио ДПС у тим установама. Ваљда ће јој тада бити све јасно иако читам да јој је већ све јасно!
Хвала Богу да се нашао неко да покаже прстом на осиње гнездо ДПС-а у школама. Погодила је у центар, па због тога толико ових дана зује из ДПС-а и запомажу да ће бранити своје директоре. Чак и тврде да ниједан од њих неће дати оставку и несвјесно признају да контролишу те људе и да немају намјеру да од контроле одустану!
Стога, Весна, срећно!
