Пише: Иван Милошевић
Јучерашњи дан, од јутра до мрака, протекао је у стилу романа Агате Кристи. Мистериозне посјете, разговори и договори, тајни ручкови и вечере и подметачине и лукавства, јуче су одјекивале овим брдима. Све је било обавијено велом тајне. Мистериозни лет црногорског владиног авиона за Београд, као да је био окидач за нову пустоловину јунака детективских романа Агате Кристе. У нашем случају црногорска Кристи био је Здравко Кривокапић. Када је он полетио са подгоричког аеродрома прије двије ноћи као да је почела нова епизода мистериозних догађања из “Оријент експреса”. Здравко Кривокапић је покренуо јуче нову теорију завјере која пријети да за собом однесе њега и његово дјело, али и све нас и наша (не)дјела. “Вихори рата су однијели и мене и моје дјело”, што би рекао Дража Михаиловић.
И као што у романима Агате Кристи све буде откривено на крају, а до тада на страницама влада велика неизвјесност, потрага за истином и налогодавцем и извршиоцем окрутног дјела, тако и у дводневном инсерту детективског романа Здравка Кривокапића, још увијек се не зна ко је све смјестио ноћном лету владиног авиона за Београд. Истина, Здравко је касно синоћ открио ко му је смјестио врући лет за Београд. Каже – све је то масло Андрије Мандића. Он је лик из сјенке који није само утицао на њега, него је завео и српског патријарха, епископа Јоаникија и читав Сабор СПЦ. Ма какав патријарх, епископ и остали епископи, све вам је то црквена агентура Андрије Мандића. Тако барем каже Здравко Кривокапић и његова тајне шифре шифрираног тајног подрума из Карађорђеве улице! Нијесам знао да је Андрија Мандић тако моћан. Мораћу да га питам да ми смјести неко упражњено мјесто на Сабору СПЦ! Шта би ми фалило, ионако имам двије године Богословског факутета! (Завршио сам Философски, тек онако да се зна, јер у Црној Гори се свашта зна, али и не зна).
Шалу на страну, јер ради се о озбиљним стварима. Свакоме Србину тешко је пао 28. мај. Ко је могао да вјерује да тајне и јавне српске силе из Црне Горе воду муте око избора новог митрополита и потписивања темељног уговора. Зар је могуће да барем међу Србима у Црној Гори око тога нема дилеме. Знамо и ко би нам требало да буде нови митрополит, а уговор би сви потписали истога момента када га видимо и када нам га неко стави на сто. Што се тиче мене потписао бих на невиђено сваки уговор или документ који би из зграде Патријаршије изашао са потписом патријарха Порфирија!
Уколико сам добро сконтао, Здравко Кривокапић је Србе из Црне Горе довео у ситуацију да бирају између њега и српске цркве. Читам јутрос да из Патријаршије кажу да вјерни народ из било које епархије на Сабору представља надлежни епископ. Пошто је Здравко летио за Београд са жељом да Сабор упозна са вољом вјерног народа из Црне Горе, онда контам на основу тога што кажу из патријаршије, због тога није ни требало да иде у престоницу Србије. У Сабору већ сједи човјек који тумачи или преноси ту вољу осталим епископима. Уз то Здравку је јасно речено са Сабора зашто је требало да лети за Београд и шта се очекивало од тога лета, али Здравко каже да због тога није палио авион. И још додаје да се око свих тих недоумица надвила моћна и тајанствена осветничка рука Андрије Мандића!
Нека ми опрости Здравко, уколико има воље за праштањем, али мени, обичном Србину из Црне Горе, новинару и професору философије (навалиле ми ове титуле јутрос, има да ми све изађу на нос, као и што су до сада), његова прича не држи воду, него ме подсјећа на други дио пословице, односно – кад мајстори оду! Ко су ти мајстори који кулоаре и муте бистру воду у владином подруму владиног кабинета у Карађорђевој улици, не знам, али надам се да ћу ускоро знати. Не бих волио да се испостави да главни мајстори (Амери и Енглези) на Балкану имају пипке и у владиним подрумима у Карађорђевој. Уколико и буде тако шта ми друго преостаје него да жалим што сам уопште ових 35 година писао против ДПС-а и дочекао да та странка оде са власти, али сам и дочекао захуктавање домаћег “Оријент експреса” који нијесам звао нити сам знао да постоји Црној Гори!
Углавном, као обичан човјек и вјерник у овом смутном 28. мају одлучио сам да вјерујем владикама и патријарху српске цркве. И до сада већином сам у њиховим порукама налазио утјеху за своја лична и духовна лутања!
