–По бурној реакцији јавности у Црној Гори, показало се колико је било неопходно и нужно потписати Темељни уговор и колико неки случајни људи лако забораве и ријеч и дужности, Цркву и владике. То је показао синоћ својим дјелом и ријечју Здравко Кривокапић који је у својој конфузији окренуо леђа својим духовним учитељима, доброчинитељима, на челу са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем. Здравко Кривокапић се веома лоше однио према људима из Цркве који су га увели у политику и директно довели до високог премијерског положаја. Данас они морају јавно и са стидом да говоре о том човјеку читавом вјерујућем и православном народу.
Против потписивања Темељног уговора ниједне јавне ријечи није изговорио нико из парламентарне већине, ни из Бечићеве, ни Абазовићеве странке. Па ко је онда био против? Изгледа једино Кривокапић. Можда је њему од стране Бечића и Абазовића једно говорено тајно у четири ока да нико не чује, а друго јавно, наводи Андрија Мандић, један од лидера ДФ-а.
Питање које лако даје одговоре на сва ова ружна дешавања је: Да ли су Демократе Алексе Бечића за потписивање усаглашеног споразума Владе и СПЦ и да ли је УРА Дритана Абазовића за тај споразум?
–Ако јесу и ако то заједнички јавно констатујемо, онда ће Кривокапићево одбијање да потпише споразум бити мање важно јер смо ми парламентарна већина. А ако је неко од ове двојице вршио притисак на премијера Кривокапића или чланове Сабора СПЦ, да се не потписује тај споразум, онда је то она важна чињеница коју морамо знати сви. Не би било добро да ико рачуна на могућност да било који владика СПЦ може одустати од властите доследности у захтјеву да се уговор потпише са Његовом Светошћу патријархом српским г. Порфиријем у Београду, закључује Мандић.
