Пише: Иван Милошевић

Их, како су се наоштриле Александра Вуковић и Драгиња Вуксановић – Станковић, заоштриле гдје је било тупо, науљиле гдје је било суво и разгранале гдје су се гране осушиле. Кажу, не дају просвјету великосрпском пројекту и њеном извођачу у Црној Гори – Весни Братић. Хоће да искоче из кожних ципелица и женских комплета и одбаце све могуће модне и парадне шешире само да доакају Весни, да је упозоре да пази шта ради, да им не дира зеницу просветног ока, да им не дирне наставне монтенегринске језичке и историјске програме, да им не врати српске пјеснике и свеце, да им не врати оно што из Црне Горе никада није излазило, него је само устукнуло под налетом монтенегринског лудила које је све у Црној Гори поставило наопачке, па људи више не знају ни шта су, ни ко су, ни шта су били, него онако без имена и презимена, као неке статуе без постоља и темеља, плутају овим дукљанским просвјетним небом, гдје траје потрага за оним што Црна Гора никада није била, али ето задњих 20-ак година жели да буде!

Хватају се Александра и Драгиња за русе косе, чупају из коријена и куну се да док је њих неће просвјета бити као што је некада била, него да мора да буде онаква каква је била посљедње двије деценије и тачка! То је Александрина и Драгињиња тачка кључана и монтенегринског испаравања, то је њихова апсолутна тачка смрзавања и идеолошког раслојавања и ту нема више назад. Нема се гдје назад, нема се гдје освртат и кукат за прошлим ДПС временима, него, уколико треба, и у шуму да се иде и да се из шумских земуница и тајних штабова шаљу просвјетне и остале тројке да забијају клипове у просвјетну политику нове власти, да не дозволе да буде оно што мора бити, да не дозволе да се врати оно што је насилно протјерано, да не дају да се каже оно што се није смјело задњих 20 година, него се копало и дубоко закопавало у антисрпске просвјетне јаме, туком на утук забијали монтенегрински чавли у разапету српску историју, културу и политику, која је од ове Црна Гора и направила оно што је била, а што данас није!

Кажу Александра и Драгиња и пријете Весни, да неће бити што ће бити, да не може бити да њихови вјерни кадрови остану без посла и да неће оставити своје вјерне просвјетне и партијске слуге на улици, да ће заједно са њим и задњу кору хљеба јест и да ће са њима, уколико треба, подијелити сву раскошну гардеробу и остале модне детаље које су гомилале ових деценија и склањали на неко тајно мјесто и чекали да све то раздају својим ДПС школским службеницима и помогну им да буду оно што су вазда били – обични просвјетни извршиоци идеолошких – монтенегринских наредби из предсједничког кабинета! 

Како је то тужно када Александра рони сузе над директорима, помоћницима и наставницима, који ће можда на јесен остати без посла, јер се нијесу држали просвјете, писма и оловке, него су испуњавали и махали партијским књижицама ДПС-а и све то предавали у наслијеђе ђацима. Има ли веће и темељитије ДПС подршке и ДПС-овског скенирања и рибарења људским душама него што је то урађено задњих 20-ак година у нашим школама. ДПС уз подршку Александре и Драгиње и њихових дружина тих година је черечио наставне програме, брисао све што им није по вољи и у сразмјери са њиховим дрљевићевско-штедимлијским лењиром усклађивао старију и новију историју Црне Горе и припремао коначан обрачун са свиме што је српско и коначно укопавање српског језика и свега што је некада било српско у Црној Гори!

И сада када неко (Весна Братић) хоће да то исправи и исправи криве црногорске Дрине и врати оно по чему се Црна Гора увијек препознавала, идеолошке цунамерке из бившег режима само што не исукају женске мачеве, батаке и карабатаке, сукње, подсукње и бретеле, фризере и козметичаре и све њих заједно изведу из шуме на улице и упуте их на нове министре, нову просвјетну политику и њихову културну појаву. Вапе идеолошке цунамерке бившег режима да неће проћи оно што је увијек било у Црној Гори, да неће доћи дан да се Србин слободно Србин може звати, понашати и учити у овој Црној Гори, него да ће све то стући на вријеме, погодити каменом у главу великосрпске змије и на вријеме неутралисати њихов отров који трује монтенегринску чистоту, понос и предсједничку дику! 

Да није отужно, било би одвратно. Бивши режим чупа косу од муке, јер им је неко дошао главе и још хоће да им уздрма просвјетни темељ новог дукљанског погледа на свијет!

Чупају се Драгиња и Александра за косу, јер им је темељ новомонтенегринства предсједничког кабинета на удару нормалне српске реакције на њихову 20-годишњу школску акцију. Мислили су да ће све генерације школараца учити да је Мило бог или барем мали буда и да ће тако и они бити неко и нешто. И треба да дођу нова времена, барем у просвјети и да се ту све стави на своје мјесто. Гарант да ће онда и остали дјелови црногорске коцкице наћи своја права мјеста и да ће коначно ова држава и њен несрећни, српски народ, коначно постати оно што је вазда био – пастир и бранич Његоша и његове ловћенске извиискре – Црне Горе!