Пише: Иван Милошевић

Код актуелног премијера све је у принципу топло-хладно. Таман оде на пијацу и покаже да припада слоју обичних људи који разумије земаљске бриге обичних смртника, али одмах након тога оде на странице “Вијести” и све то обрише једном реченицом и врати се на неутралну нулу. Здравко Кривокапић у празничним “Вијестима” поновио је нову политичку мантру о трећем путу између два политичка екстрема као спасоносном излазу из нимало ружичасте ситуације у којој се Црна Гора налази. Наравно, први пут је ДПС, други је ДФ, а трећи пут је он са додатком Демократа и УРЕ. И каже Здравко да су овај први и други пут заправо дјелови исте магистрале која Црну Гору води право у прошлост и прикивају у том времену, док овај трећи пут пресијеца ту двокраку магистралу и нуди обећану земљу и државу равноправних појединаца, слободе, балканског Мисира и бољег сјутра! 

И одмах што падне човјеку на памет када прочита ове премијерове магистрале и путеве је како то да један од наведених политичких екстрема (ДФ) није сметао Здравку уочи 30. августа и зашто је умјесто на чело листе Демократа стао на чело листе ДФ-а? Могао је лијепо руку под руку са Алексом Бечићем, па да Алексу спусти на друго мјесто и освоји шта освоји и уколико освоји већину настави да прича што данас прича. Међутим, Здравку није сметала челна позиција листе ДФ-а док није био власт, али чим је преко ње дошао до премијерске фотеље одрекао се читаве листе на чијем је челу био и захваљујући којој је постао премијер. Мени је то морално дискутабилно, уколико је етика карактерна вертикала према свом и туђем образу. Истина, кажу да се Здравко није самостално опредјељивао према листама, али то га не спашава од моралних поменутих приговора. Због њих у актуелној власти имамо тренутну превагу трећег пута, јер је постизборна енергија са другог пута прешла у вагоне трећег пута! Да ли и због тога нешто стално шкрипи у новој власти и све више је незадовољних њеним радом, а посебно оних који су нешто шврљали и јадили на другом путу!

Уз то није лијепо да се читав један пут који су осмислиле литије, односно 99 одсто Срба у Црној Гори, сада назива екстремом и поистовећује са непочинствима првога пута, оносно ДПС-а. Та два пута никада нијесу, нити ће бити исто и међу Србима и њиховом политичким представницима не видим екстреме о којима прича Здравко. Није их видио ни он раније ( можда јесте, али је о њима ћутао), али данас инсистира на томе! 

Премијерове узбрдице и низбрдице нижу се једна за другом. Лешек Колаковски, философ, има једну лијепу крилатицу – похвалу недоследности, али се она више односи на философе, а не на политичаре. А одавно је познато да су философи већином били лоши политичари или су избјегавали да се тиме баве, а црногорски премијер сматра да то може заједно! Вјероватно може, али је питање да ли тај пут води узбрдо или низбрдо?