Пише: Иван Милошевић
Да ли случајно или намјерно, али први витез Миловог троугластог стола, Милорад Поповић, увијек се јави након што шеф ДПС-а нешто важно саошти. Пошто је овај други јуче обзнанио да се његове тековине морају бранити, онај први је данас кренуо у разраду Милове теме. И гдје друго него код другог витеза Миловог стола, Дарка Шуковића. И сада на дјелу ступа идеолошко-политички устанички и бојкоташки програм бившег режима који се не мири са чињеницим да је бивши. Гдје бивши, контају Милови витезови, гдје бивши, када се, по њима, Црна Гора сурвава у провалије великосрпскога гротла, гдје од ње неће остати камен на камену. Џабе што је народ гласао како је гласао и рекао да му је Мила и његове дружине преко главе, да је њихово вријеме прошло, да је њихово било и да више није! Ко пита тај обични, незнавени народ, који данас не зна ни шта је јуче јео нити му пада на памет шта ће јести сјутра. Ваљда чекају од ових витезова да им кажу шта им ваља чинити, шта да раде када ништа не раде и како да врате шефа ДПС-а тамо гдје он сматра да му је мјесто – у прву фотељу ове несрећне државе и народа кога тај исти шеф малтретира већ 30 година!
И витезови Миловог стола смислили су шта даље. Каже први витез, а други га подржава, да је дошло бити или не бити, да више нема назад, да су сви мостови према назад закрчени и порушени и да више нема ни милиметар мјеста за повлачење! Мора се напријед, јер је дошло бити или не бити, јер је дошла вода до пода, дошла је маца на вратанца, дошли су извршитељи за наплату дуговања (откуд сад они?) и дошло је вријеме да се више не зна за вријеме и да се мора и оно што се не мора. Стисло са свих страна, стисло спреда и отпозади, са лијева и десна, од унутра и од споља, тијесно је, све тјесније, хоће да се распрсне сапуница од тродеценијских пљачки и ДПС марифетлука и из те таме (не)правде помаља се пријетећа рука земаљског закона, који чека на кога да се обруши. Изгледа и на ове витезове Миловог стола, па се они данас узјогунили, брецкају се и не дају, бране се рукама и ногама, јер им је дошло бити или не бити. Их, када то стисне, какав Радосав и Јоксим, не пушта годинама, прогони на јави и у сну, онда радиш и оно што ти се не ради. Да, да, витезови Миловог стола, дошло је бити или не бити, дошло је да неко одговара за 30 година посртања и сиромашења овога народа и дошла је стварно вода до пода и нема се више куд, нема одступнице и сви путеви воде само у једном правцу. Погодите којем, али витезови Миловог стола то знају, па нећу да им кажем, јер дошло је за њих да буду или не буду и да се закаче за задњу сламка спаса и задњи спасилачки ДПС шлауф!
И први витез данас је дрекнуо нову Милову заповјест. У таквом облику као да то Мило неће, не би да се толико истура, али шта ће када то од њега траже његови витезови. И први Милов витез шапнуо је Милу на уво да позове народ да изађе на улицу, да се одупре великосрпском налету, да бојкотује струју, воду и ваздух, да не плаћа ни хљеб ни цигаре ни јутарњу кафу и новине, да не фермају ни жене, односно мужеве, да сви треба да буду као један, да навале као један и да стискају, стискају и стискају и то све док се Мило неким чудом, превратом или небеским подвигом не врати на власт и постави своју дружину тамо гдје је до јуче била! Каже први Милов витез троугластог и звездастог стола, а други витез – колега га подржава, стискајте ДПС-овци гдје стигнете, на улици и у фабрици, на застави и марами, на пијаци и у ћевапџиници, у кухињи и у трпезарији, и тамо гдје можете и тамо гдје не можете и тамо гдје баста и гдје не баста, јер дошло је бити или не бити, дошло је имати или немати, бити ту или негдје другдје, итд…
Стисло витезове Миловог стола, стисла велика и мала нужда, одступнице нема, а извидница нове правде помаља се иза првог ћошка и чека да захвати и поспреми што има да се дохвати и поспреми. Бити или не би бити, бјелосвјетска дилема, ванземаљска преткретница и мафијашка хоботница, надвила се над ДПС двором и пријети ли, пријети! Одиста, бити или не бити, али не за нас обичне, смртне и здрворазумске, али одиста за оне који за ових 30 година нијесу знали шта им је и колико доста, него су грабили и оно што им није требало.
Бити или не бити! Како то трауматски звучи!
