Пише: Иван Милошевић
Ник Ђељошај, први човјек Тузи, жалио се Стеј департменту. Каже да га Здравко Кривокапић и његови министри не зарезују два одсто, да им шаље брдо дописа, захтјева и тужби, а они ни да одговоре. Ник пише, штампа, печатира и адресира, али џаба – Здравко ни да обрне телефон, а његови министри премијеровим путем! Јадни Ник нико да га чује у Влади, а тако је било лијепо док је тамо био Мило и Душко, добијали су и они што нијесу тражили, наплаћивали подршку на референдуму, испостављали идеолошке и остале фактуре, наплаћивали и што су џаба добијали и остале трице и кучине. Мука велика на Ника, што рече недавно Мило, “НЕМА, НЕМА”, а тако је лијепо било прије 30. августа. Мука на Ника, мука!
Међутим, не утиче то много на Ника, каже има браћу у Америци, па не знам који се онда враг жали и то администрацији Џозефа Бајдена. Куца Ник и шаље паре на рачун албанских лобиста и осталих глобалиста да новој америчкој влади кажу да га Здравко зеза, неће ни телефон да подигне, па да они предузму нешто, да га преко телефонског кабла испод Ламанша назову и упозоре са раздаљине са друге планете да се окрене на Ника који му је на дохват руке и да га чује. Здравку, Ник је тако близу, али и тако далеко, не зове га, не пише му, не шаље му љубавне изјаве и референдумске дипломе и сертификате. Мука на Ника, мука, што би рекао МИЛО – “НЕМА, НЕМА”!
А Ник љут као рис и вади из џепа Слободана Милошевића. Каже Здравко му је као Слобо, јесте да нијесу годиште, да је један под земљом, а други је чио и са стопостотним анти-тијелима, али Нику је онај први као онај други, гледа на њих искоса и са подозрењем и пази да му нешто не смјесте. А Здравко као Слобо не зарезује Албанце, не иде им уз длаку, нето је глув на њихове дописе, има ваљда преча посла, важније телефоне и јавља се на неке друге адресе. А не знам ни зашто би нешто посебно готивио Ника, није га Ник довео на власт, него неки други људи, неки други народи, па има ваљда према њима пречу обавезу. Није се, истина, Здравко претргао ни да чује оне који су га бирали, али ми је некако симпатична ова јутрошња Никова тужбалица.
Личи ми на неки албански “кантри” штос, амерички гламур и холивудски црвени тепих, личи ми као на неку одбјеглу америчку младу, несталу или отету са лета “боинга” за Вашингтон, подсјећа ме на неког терминатора и осмог путника, И-тија, Харија Потера и Мандрака. Није ми јасна ова посљедња реченица и конгломерат америчких филмова, али ми је јасно да Ник више нема коме да пише, да више нема раме за плакање и крокодилске сузе. И некако ми јутрос дође Здравко као неки нови Здравко! Браво, Здравко, не пиши и не шишај свакога ко те сваки дан зове и јада се на све и свашта. Ваљало би Здравко да одеш до Скадра или Враке, па да видиш како тамо Срби живе и да онда пошаљеш Нику само један отпоздрав на писмо – сједи Ник гдје си, не троши хартију, него се избори за права Срба у Албанији, па онда дођи да се договоримо како даље!
