Већ недјељама се палестински демонстранти и израелска полиција свакодневно сукобљавају у и око јерусалимског Старог града, у којем се налазе главни вјерски објекти свети јеврејима, хришћанима и муслиманима и који је емотивни епицентар блискоисточног сукоба, пише агенција Асошиејтид прес.

Јерусалим је већ 100 година поприште насилних сукоба Јевреја и Арапа и остаје један од најогорченијих градова на земљи. Посљедњи сукоби почели су прије мјесец дана израелским потезом да се блокирају нека палестинска окупљања почетком муслиманског светог мјесеца Рамазана, што је већ вријеме појачане вјерске осјетљивости. Након што су та ограничења ублажена, напетости око плана деложације десетина Палестинаца из источног јерусалимског насеља наставиле су да подстичу сукобе.

У понедјељак, 10. маја, шок бомбе су одјекивале светим комплексом на врху брда, а стотине Палестинаца повријеђено је у сукобима демонстраната који су бацали каменице и полиције која је испалила сузавац и гумене метке. Припадници полиције такође су били међу повријеђенима.

Престоница два народа

Израел види Јерусалим као своју “уједињену, вјечну” пријестоницу. Заузео је источни Јерусалим, који укључује Стари град, у рату на Блиском истоку 1967, заједно са Западном обалом и Газом. Палестинци желе те територије за своју будућу државу, а источни Јерусалим ће им бити главни град. Међутим, Израел је анектирао источни дио града потезом који није међународно признат.

Судбина источног Јерусалима била је једно од најпроблематичнијих питања у мировном процесу, који се зауставио прије више од деценије.

Израелци су у понедјељак требали обиљежити Дан Јерусалима, национални празник који слави анексију. Протеклих година хиљаде Израелаца – углавном вјерских националиста – марширало је Старим градом, укључујући густо насељену муслиманску четврт, у приказу који су многи Палестинци доживјели као провокацију.

Посљедњих дана тврдокорни Израелци организовали су и друге догађаје у источном Јерусалиму, што је довело до раштрканих, насилних препирки с Палестинцима.

Свети плато

Сукоби у и око џамије Ал-Акса у Старом граду одиграли су се у понедјељак. Џамија је треће најсветије мјесто у исламу и налази се на огромном платоу који је такође дом култне Златне куполе на стијени. Муслимани га називају Племенито уточиште.

Зазидани плато је такође најсветије мјесто за Јевреје, који га називају Брдо храма јер је ту било мјесто библијских храмова. Римљани су уништили Други храм 70. године послије Христа, а остао је само западни зид храма познатији као Зид плача. Џамије су грађене вијековима касније.

Сусједни Јордан служи као чувар локације којом управља исламска задужбина позната као Вакуф. Локација је отворена за туристе у одређено вријеме, али је само муслиманима дозвољено да се моле. Зид плача је најсветије мјесто гдје се Јевреји могу молити.

Посљедњих година групе вјерских и националистичких Јевреја у пратњи полиције у већем броју су посјећивали комплекс и одржавали молитве пркосећи правилима која су послије 1967. успоставили Израел, Јордан и муслиманске вјерске старјешине. Честе посјете и покушаје молитви Јевреја Палестинци виде као провокацију, а неријетко услиједе препирке или озбиљније насиље.

Неки Израелци кажу да би то мјесто требало да буде отворено за све вјернике. Палестинци то одбијају, страхујући да ће Израел на крају преузети ту локацију или је подијелити. Израелски званичници кажу да немају намјеру да мијењају “статус qво”.

Дискриминаторна политика

Јевреји рођени у источном Јерусалиму су израелски држављани, док Палестинци из источног Јерусалима добијају облик сталног боравка који се може одузети ако дужи период живе ван града. Могу да поднесу захтјев за држављанство, али то је дуг и неизвјестан процес и већина бира да то не уради јер не признају израелску контролу.

Израел је изградио јеврејска насеља у источном Јерусалиму у којима живи око 220.000 људи. То је озбиљно ограничило раст палестинских квартова, што је довело до пренатрпаности и нелегалне градње хиљада домова којима пријети рушење.

Израелска организација за људска права Б’Тселем и Хјуман рајтс (Хуман Ригхтс Wатцх) са сједиштем у Њујорку су у недавним извјештајима навели дискриминаторну политику у источном Јерусалиму тврдећи да је Израел крив за злочин апартхејда. Израел одбацује те наводе, наводећи да према становницима Јерусалима поступа равноправно.

Пијетње исељавањем

Недавни ноћни сукоби започели су почетком Рамазана, када је израелска полиција током зоре до сумрака поставила баријере испред капије Дамаск у Старом граду, популарног мјеста окупљања послије вечерњих молитви током светог мјесеца када муслимани посте од зоре до сумрака.

Касније су уклонили баријере, али су потом протести ескалирали због пријетње делажацијом десетина палестинских породица из источног јерусалимског насеља Шеик Џара.

Породице су уплетене у дугу правну битку с идеолошким јеврејским досељеницима који настоје да стекну имовину у препуним палестинским квартовима надомак Старог града. Израел то приказује као приватни спор око некретнина, али су невоље породица привукле свјетску пажњу.

Шири немири

Сукоби у Јерусалиму, посебно у Ал-Акси, често одјекују широм региона.

Палестинска милитантна група Хамас, која контролише појас Газе, позвала је на нову интифаду, или устанак, попут оне изазване посјетом израелског политичара Ал-Акси 2000. Милитанти из Газе испалили су ракете и балоне са прикаченим запаљивим направама у знак подршке демонстрантима када је неформални прекид ватре с Израелом почео да слаби.

Протести су одржани у окупираној Западној обали и у арапским заједницама унутар Израела. Низ смртоносних пуцњава на Западној обали прошле недјеље такођер је појачао напетости.

Јордан и друге арапске земље које имају пријатељске везе с Израелом осудиле су сузбијање протеста, док је израелски главни непријатељ Иран подстакао палестинске нападе. САД и ЕУ осудиле су насиље и изразиле забринутост због деложација.

Извор: РСЕ