Пише: Вук Драшковић (Курир)
Нимало случајно, појавио се нон-пејпер о новом комадању већ раскомадане Југославије. То није никакав папир, никакав документ, говоре његови анонимни аутори. И није, заиста. Тај нон-пејпер је ментална вакцина за повратак Балкана у деведесете прошлог века и подстицај толико жељене, иако још нереалне, балканизације сада склеротичне и споровима уздрмане Европске уније. За само неколико дана, на Балкану, региону даровитом за несреће, сви су вакцинисани тим нон-пејпером. Сви причају о новим границама, неки са страхом, неки са надом. Бензин и пламен све су ближи једно другоме у Црној Гори, у БиХ, на Косову, у Северној Македонији.
Није тешко наслутити коме данас одговарају нови сукоби на Балкану. Пожар би гасили НАТО и Америка. Био би то окидач за одмрзавање и решавање „замрзнутих сукоба“ и на територијама које нису у стратешком дворишту ни ЕУ ни Запада и које та сила назива својим „унутрашњим иностранством“.
Убрзо је произведена и косовска нон-пејпер вакцина. Скрива се и њена лабораторија. Тај, условно речено, Фајзер нон-пејпер не заговара уједињење Косова са Албанијом. „Лековитост“ ове вакцине је у формули: Србија сита, а Косово на броју. Специјални статус СПЦ и њене имовине, српска Света Гора на Косову, аутономија четири општине на северу, Заједница српских општина са извршним овлашћењима и северно и јужно од Ибра… Али и чланство Косова у међународним организацијама.
Овај предлог за размишљање у Београду су на нож дочекали сви који су и против стварности и против размишљања. Једнако су бучни као и пре две деценије, када су се противили договору са албанском убедљивом већином на Косову и били погонско гориво за Милошевићев рат са НАТО алијансом, окончан војном капитулацијом и протеривањем државе Србије са Косова. Сада браниоци изгубљеног Косова прете свакоме ко призна и потпише да Косово и све на Косову није само српско и само у Србији, величајући оне који су пре 22 године изгубили Косово! Вакцина против овог аутизма неће се произвести никада. Немоћни су и разум и чињенице.
Србија не сме бити талац неразумних, ма ко да су они. Ако не буде договора са косовским Албанцима, чега може бити осим нове трагедије?
Будимо реални. Косовски нон-пејпер је максимум онога што Србија, евентуално, може да добије. И максимум оног што албанска страна, евентуално, мора да прихвати. Нико не добија све и нико не губи све. Једнако задовољни и једнако незадовољни. То је суштина сваког компромиса. Нон-пејпер, наравно, није званични предлог ни ЕУ ни САД, било кога. Није предлог, али јесте могући путоказ ка разрешењу косовског чвора. Охрабрује изјава патријарха Порфирија да Срби и Албанци морају да разговарају, да разумеју и уважавају једни друге.
Косовски нон-пејпер реплика је негдашњег плана „З-4“ за Српску Крајину, који су одбили и вође Срба у Хрватској, и Милошевић, и све странке у Србији, и врх СПЦ, успаљени академици, песници, аналитичари, медијски уредници… За прихватање плана „З-4“ био је само „издајнички“ СПО. Јесмо ли заборавили шта је уследило?
Памтимо ли како је одговорено на одбијање споразума у Рамбујеу 1999. године?
Не награђује се нико због заборава или непризнавања скривљених трагедија. Срби морају остати на Косову.