Пише: Иван Милошевић
Оде Милу ређају се сваки дан. Просто је невјероватно колико људи који себе називају грађанима имају жељу да пољубе руке Милу и да то сматрају својом грађанском дужношћу и изливом љубави према домовини. Осим у Црној Гори у таквом облику тих ода још увијек има једино у Кореји! Треба ли објашњавати узроке тог модерног идолопоклонства и треба ли посебно наводити примјере из ближе прошлости од 1945. године наовамо. И тада су људи масовно похрлили да јавно искажу вјерност вођи, а нешто од тога понавља се и данас. Истина и срећом у мањем облику, али да идолопоклонства и данас има, има и то понеки не крију. Да ли треба и посебно напомињати психолошка тумачења идолопоклонства и разјашњавати ту појаву натенане, јер то не припада новинарско тексту, него неким другим штивима?
Прије неки дан један албански политичар изјавио је да је у Црној Гори све добро док је „глава куће“ ту и да ће он кућу знати да одбрани. Од кога и због чега није рекао, али није тешко претпоставити! Чудо једно да се припадник једне националне мањине узда у „главу куће“ која ће знати да се обрачуна са дијелом свога сопственог народа. Он га чак и подржава у томе и наговара да то уради и да ће имати албанску подршку! Да неки Србин у Албанији то каже за неког српског лидера или посланика у тамошњем парламенту, не сумњам да би се на њега свалили плотуни оптужби и позива на медијски линч, јер угрожава суверенитет те земље. У Црној Гори Албанци то пуних уста могу да кажу и да то чак називају одбраном Црне Горе и патриотским чином. Има ли ико да у овој Црној Гори дотичном Албанцу каже да се не мијеша у расправе већинског православног народа и да гледа свога посла, а не да досипа уље на ватру и обећава подршку и превагу једној страни медаље!
За дотичним Албанцем да покаже вјерност „глави куће“ похрила је и Кенана Струјић-Храбрић. И она не крије да су јој док је Мило био на власти све козе било на броју и да се све преливало од мултиетничности, мултикултураности и осталим мултим мирођијама. Кенани ништа не значи да је та „глава куће“ Србима припремила гето, назвала их „лудацима“ и само што им није ставила жуте траке! Кенани је све то било потаман и не сјећам се да је она тада трубила о мулти чорби, гдје је било од свих зачина по нешто, али од српског ни мрве! Кенанин жал за „главом куће“ некако је опет као неко доливање уље на ватру подијељеног већинског православног народа и лукаво и безобразно приклањање једној страни у том сукобу. Поштено и мултиетнички, нема шта!
И данас се том друштву придружио и грађанин из Црногорске културне мреже. Упутио је „глави куће“ писмо утјехе и аболирао „главу“ од свих непочинастава које је урадио за ових 30 година, јер је развио црногорку заставу! Ваљда због тога из те мреже најављују да за 21. мај рашире црногорску заставу од 5000 м2, односно 100 метара дужине са 50 метара ширине! Питам се да ли је тих 5000 квадрата довољно да покрије сва лажна обећања и остала непочинства „главе куће“? Треба ли за то још много, много, више квадрата? Питам, питам само, ваљда се то може!
Има ли ко у овом такозваном грађанском и патриотском блоку да се упита има ли данас смисла хранити идолопоклонство и чак са њиме махати заставом од 5000 м2? Ко то ту коме маше и у име чега и ко се ту коме клања и због чега? И треба ли икоме више да се клањамо и да у том смислу више не будемо покорни Црногорци, као што смо били претходних вијек и по и да почнемо да мислимо својом главом? И да онда „главу куће“ оставимо без посла и смјестимо га тамо гдје и припада након 30. августа. У прошлост!
