Пише: Рајо Војиновић
Наша демократска јавност поново је узбуркана, овога пута око питања темељног уговора између државе Црне Горе и Српске православне цркве. Из редова владајуће већине се од премијера Здравка Кривокапића тражи моментално потписивање тог документа, који му је, како кажу, достављен прошле недјеље, уз апокалиптичну напомену и упозорење да нам вријеме цури. А кад је премијер обзнанио да ће се потписивање уговора десити ускоро, те да је о томе већ разговарао с Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем, отворена су нова питања. Питачи из партија владајуће већине, уз подразумијевајуће изражаје задовољства што је, је л’ те, на тај начин премијер с њихових плећа скинуо толику бригу, сада (пазите ово!) сложно с опозицијом траже објављивање текста уговора, прије његовог потписивања. Они због тога што су, како веле, за општу ползу свих нас који смо за канонско јединство СПЦ, а опозиција због јавне расправе или, прецизније: због свог програмског којевитезања о опасности за државу од великосрпске окупације.
Енигма је која невоља тјера људе да проблематизују оно што није проблематично ни по којем основу. Или, можда, кад се мало дубље размисли, то и није нека загонетка.
Како год, постоји неколико питања на која би ови што намећу ову тему, морали прво да самима себи одговоре.
Под један: Коме и због чега цури вријеме, па сад треба трчећим кораком обавити тако важан и свечан посао? Да ко у владајућој већини није, не дај Боже, од чега занемого?
Под два: Јесу ли текстови истих оваквих уговора са Римокатоличком црквом, Исламском вјерском заједницом и Јеврејском заједницом прво објављени, па онда потписани, или је било обрнуто? Знају ли то сви ови забринути питачи, а сјећају ли се монтенегрински домобрани из опозиције како су они то у своје вријеме јавно, демократски и надасве поштено одрадили и какву јавну расправу су тиме изазвали?
Под три: Чему оволико лицемјерје и једних и других? Зар стварно толико потцјењују обичан свијет да вјерују како су нам свима вране мозак попиле?
Извор: Митрополија