ПРАВИ СЕ ДА СИ У КАВЕЗУ
Неће ти опростити што своје дрво
Пушташ слободно да расте
И што под твоју стреху прво
После зиме долете ласте
Ни оно мало ко зрно сусама
Зрно части што даје сила ти
Заједно с речју која с усана
Словесно полети и окрилати
Није то златне буба свила
Но паук којим ће нити да везу
Чиме ће слободу гостити
Немој никад да шириш крила
Прави се да си у кавезу
Неће ти опростити
Пјесма Благоја Баковића посвећена Весни Братић