Пише: Иван Милошевић
Јутрос из равне Војводине дошао је у Црну Гору глас о руском утицају и роварењу по Балкану, а посебно у Црној Гори. Познати лик из равне Војводине читаву политичку нову сцену у Црној Гори смјестио је између два непомирљива пола – НАТО и Русије! Чак је и натукнуо да је могуће да у новој подјели свијета или не дај Боже неког свјетског рата, Црна Гора има једну од кључних улога и мораће да бира да ли да буде НАТО база иЛи руска лука! И овако и онако и са лијева и са десна и одоздо и одозго свашта нам се пише! Бићемо на нишанима свјетских сила!
Да ли то из равне Војводине имају неки термопилски осјећај Црне Горе, односно утисак црногорских брда као Хималаја или судбоносних Карпата за спас човјечанства? Ко то труби из равне Војводине да Црна Гора на ивици два велика свијета одлучује судбину оба свијета и спашава што се спасити може? Одакле та идеолошка мегаломанија из равне Војводине о судбоносним црногорским данима и кључном свјетском избору између два непомирљива пола – НАТО-а и Русије?
Било како било и ова равновојвођанска дилема и трилема открива нешто о Црној Гори. А то је да та одлука пола милиона одраслих људи у овом брдима може утицати на наша унутарбратска збивања. И то одлука којем ће се они царству приклонити – руском или натовском?
У тој дилеми има нешто што дубоко вријеђа сваког иоле писменог Црногорца. Као да се он о та два царства није већ одавно изјаснио и окренуо се према Москви као свом не само вјерском, него свеукупном исходишту и колијевци? И није то он урадио из комфора евроатланстских и осталих кабинета него у тешкој муци и сиромаштву. И тада је помогла Русија, редовним апанажама црногорским владикама и осталом помоћи. Без руског утицаја Црна Гора не би никада ни постала независна држава и не би вјероватно ни постојала као географски појам. И сада из равне Војводине стиже дилема и трилема којем ће се то царству пола милиона одраслих људи из Црне Горе опредијелити? Као да о томе одавно већ није донијета одлука и запечаћена печатом са седам и 77 брава!
И имамо ли право да о томе опет одлучујемо иако нас на то зове равна Војводина? И може ли се то тако како се коме ћефне? Зар то нијесу они темељи темеља који на којима се сви темељи темеље? И могу ли они да се тако разиђују и зидају нови? И због чега то неко тражи?
Убијеђен сам да нијесмо толико битни као што то тврди један панонски политичар и да ће од нас зависити судбина свијета, али сам исто тако сигуран да ће судбина ових пола милиона одраслих људи у овом брдима зависити од темеља који су нам остали и предати у наслијеђе. А када се то зна онда не постоји трилема или дилема, шта треба да будемо? Нато база или РУСКА ЛУКА!
