Пише: Иван Милошевић
Тужнија слика од 30. августа наовамо није објављивана од јучерашње са сједнице Савјета одбране, гдје за једним столом сједе Мило, Здравко и Алекса. У њој су стале сви порази побједника од 30. августа и све побједе пораженог на тим изборима. На њој су насликани сва наша изневјерена надања и залудна очекивања да је ДПС-у дошао крај и да ће та странка и њен лидер искусити сву горчину политичког пораза. Слика Мила, Алексе и Здравка за једним столом представља сву трагикомедију наше политичке сцене, њен политички крешендо и њен политички колапс и наметнути искривљени осјећај (не)правде! Да ли је 30. август заслужио да се објави таква једна слика 16. априла?
На то питање понајвише би требало да оговоре Здравко и Алекса. Посебно Здравко, који је на мјесто премијера дошао гласовима Срба који су јасно захтјевали да са Милом не да не желе да сједе за истим столом, него да не желе ни да бораве у истој згради или граду. Што даље од њега – била је порука људи који су винули Здравка на премијерско мјесто са задатком да размонтира ДПС, а не да сједи са њим и дијели одговорност за судбину Црну Горе. Колико ми је познато посао владе је да води спољну и унутрашњу политику, а обични смртници су дали Здравку да то ради, а не да сједи заједно са Милом! Као обичном грађанину, Здравко није могао да ми опали гори шамар од ове јучерашње слике! Рећи ће неко, па то се мора, закон тако каже, војска је у питању, то су чланови врховног војног штаба! Можда, али ни то не лијечи тугу и трагикомедије јучерашње слике и пропуштене прилике да Црна Гора почне да живи без ДПС-а и мимо њега! Још како ДПС одлучује о свима нама, држи нас у шаци и иако ти се на слици чини да је три према један у корист нове власти, заправо је та тројка једнака или слабија од танке јединице која сједи поред Здравка и Алексе!
Од Алексе ништа боље нијесам ни очекивао. Полетни омладинци комунистичког усмјерења и идеолошки насљедници бившег ССОЈ-а и носачи црвених марама, пардон кравата, биће са онима који ће им омогућити да владају. Џаба се Алекса и његово друштво скривали иза побједа, а не подјела, све је у тој странци толико неодношљиво црвено и пионирски-омладинско да од њих не треба ништа очекивати до реалсоцијалистичких слетова, ношења штафета и везања црвених марама, пардон кравата!
И то вам је то, браћо Срби! У литијама сте се надали једном бољем свијету, новој власти која ће се колико-толико окренути према вама и пружити барем ријеч утјехе за неподношљив свеукупни положај у Црној Гори, а добили сте јучерашњи слику кохабитације свега и свачега или нечега са ничим и тихи пузајући тријумф великог антисрпског диктатора!
Онога који је знао 30. августа да ће оваква слика бити објављена 16. априла водим одмах на ручак. Ипак, знам да ћу данас ручати сам. Наспрам мене биће само ова тужна, трагикомична и испразна слика!
