Пише: Горан Киковић

Прије 15 година 11. априла умро је Радомир П. Губеринић. Радомир Петров Губеринић рођен је 1927. године у Будимљи код Берана. Основну школу је учио у родном мјесту, а средњу економску школу у Старом Бечеју у Војводини, пошто је његова породица од 1946. до 1963. живјела у Савином Селу код Врбаса као колонистичка. Тамо је радио као културно-просвјетни референт у Среском одбору ССЈ у Кули, а затим у привреди.

Завршио је први степен економије на Економском факултету у Суботици. Сарадњом у београдском “Јежу“ 1953. почео се бавити новинарством и публицистиком. Објављивао је у многим листовима и часописима запажене прилоге о историји Васојевића. Као посебна издања објавио је: “Сеобе са горњег Лима, Ибра и Таре“, Горњи Милановац, 1976., “Однос Књаза Николе према Доњим Васојевићима (1875-1886)“ Иванград (Беране), 1984., “Стари трг и рудник Брсково-трг Брсково на Лиму а не на Тари“, Иванград (Беране) 1985., “Братство Губеринића и његови огранци“, Ниш, 1987., “Будимља“, Београд, 1994., “Буне у Васојевићима“, Београд, 1996., “Манастир Ђурђеви ступови“, Андријевица, 1996., “Кнез Никола Васојевић и Књажевина Васојевићи“, Андријевица, 1998., “Легенде“, Бијело Поље, 1996., “Документа о Васојевићкој области (1861-1912.)“, Београд, 2001., “Пуниша Рачић-живот за једну идеју“ ,(као коаутор са др Драгомиром Кићовићем), 2002., “Манастир Шудиково“, Андријевица, 1997., “О старости Срба на Балкану“, Београд, 2002., “Томица Чукић – вјерник српства и отаџбине“, (као коаутор са др Миленком Вујовићем), Београд, 2003., “Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912)“, Београд, 2004.

Радомир Губеринић, није само био врсни познавалац историје српскога народа, већ је заједно са групом потомака и поштовалаца обновио 15. новембра 1996-те рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца, и био први предсједник. На тој дужности се налазио све до 21.12.2001., када се због болести повукао са функције предсједника, али је и даље био члан руководства у Беранама и члан Главног одбора Удружења у Београду.

Умро је 11. априла 2006. године у 79. години и сахрањен на Будимском гробљу наредног дана. Радомир П. Губеринић је сахрањен овдје у старој Српској жупи Будимљи али није заборављен од нас из савеза удружења Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине јер смо му ми у Центру за културу Беране, 15. октобра 2007., организовали вече посвећено његовом стваралаштву (Радомира П. Губеринића) о чијем су дјелу говорили професори Свето Мартиновић и Горан Киковић, публициста Бранислав Оташевић и доктори Миленко Вујовић и Бранислав Вешовић.

Затим смо у Беранама 10. Октобра 2013. године установили награду ”за публицистички рад и истраживање из историје Српског народа са подручја Васојевића”, која носи име Радомира Губернића познатог Васојевићког историчара, хроничара, истраживача и публицисте. Награду се додјељују истакнутим појединцима који су са простора Васојевића а, који објављују дјела која афирмишу овај крај.

Ову награду установили су: Удружење ратних добровољаца 1912–1918.,њихових потомака Беране и поштовалаца и часопис за књижевност, историју и културу ”Глас Холмије” из Берана.

Досада ову награду су добили:

За 2013.годину је награду добио новинар и публициста Вукосав Вуле Ракетић. годину за књигу ”Дивна Вековић- хероина великог срца”.
За 2014.годину је награду добио књижевник и публициста Бранислав Оташевић, за књигу ”Милован Ђилас- скица за портрете”.
За 2015. Годину је награду добио историчар и публициста Горан Киковић, за књигу ”Преци и Потомци”.
За 2016. годину награду је добио генерала др Лука Кастратовић, за књигу”Сердари, војводе и генерали из Васојевића”.
За 2017. годину награду је добио проф. др Марко Кнежевић, за књигу “Велика и Новшиће – завичајна монографија”.
За 2018. годину награду је добио академик проф. др Јован Бабовић, за књигу ”Од Комова до Српске Атине”.
За 2019. годину награду је добио проф. др Славољуб Ђукић, за књигу ”Васојевић свој на своме – навијек и амин”.
За 2020. годину награду је добио професор и публициста Благоје Шарић,за књигу ”Какав учитељ такав и народ”.

Наставићемо и у наредном периоду да и на овај начин се сјећамо на Радомира Губеринића који је ударио темеље и нашем Удружењу ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране и нашем часопису “Ѓлас Холмије“, који је основан на идеологији Кнежевине Холмије и кнеза Николе Васојевића о чему је књигу написао Радомир Губеринић.