Многима је непознато, нарочито млађим нараштајима, да су Трећи рајх бомбардовали авиони који су почетком Другог свјетског рата полијетали, ни мање ни више, него из Лијевча поља.
Наиме, након бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, кад су у Лијевчу пољу чули за лоше вијести, одлучили су да са два импровизована аеродрома, у Маховљанима и у Новој Тополи, пошаљу авионе на непријатељске трупе. На аеродромима су била стационирана два пука, двије ескадриле, Осми бомбардерски пук и Четврти ловачки пук. То је херојска прича која се одвијала у наредних неколико дана и која је штуро обрађена у историјским књигама, а у уџбеницима готово да је и нема. Ту неправду одлучила је да исправи екипа окупљена око документарног филма, симболично названог “Априлски лет”, која ће детаљно описати херојски подвиг пилота из Нове Тополе.
Како је изгледао процес снимања, за “Глас Српске” прича директор Музеја у Градишци и продуцент филма Бојан Вујиновић, који каже да су, што су дуже улазили у проблематику да виде о чему се заправо ради, аутори долазили до невјероватних података, па чак и до свједока који су након бомбардовања Трећег рајха свједочили и бици у Ровинама.
– И дан-данас су живи. Снимање документарних дионица је завршено, док смо са играним дијелом почели у петак са глумцем Златаном Видовићем. Златан, који је глумио оца мале Даре из Јасеновца, у нашем филму је глумац-истраживач који ће правити споне од једног до другог саговорника – каже Вујиновић.
Колико се студиозно приступило послу, говори и податак да су у читаву причу укључени и универзитетски професори који ће у филму, поред херојства авијатичара из Лијевча поља, између осталог причати и о разлозима за бомбардовање Београда. Током снимања било је ангажовано много младих људи из Градишке који су мајстори свог заната. Сви заједно, глумци, сликари и историчари, чинили су један велики тим ентузијаста. Као заслужног за прикупљање обимне документације аутори филма највише хвале Александра Огњевића, човјека који се код нас деценијама бави истраживањем ваздухопловства. Он је, током истраживања, идући трагом бомбардовања, посјетио Берлин, Беч, Грац и Будимпешту. Истраживао је по архивама и дошао до невјероватних података, чак је и написао књигу “Ратни дневник”, у којој до детаља описује догађај који ће ускоро доживјети премијеру на великом платну.
– Људи су сами од себе долазили, а ми смо повезивали и правили читаву причу. Дио који смо радили у Србији снимали смо у Музеју ваздухопловства и тада смо наишли на невјероватне саговорнике. Чим су видјели нашу озбиљност и посвећеност за читаву причу, мајор Драшко Живковић, начелник музеја, понудио нам је 15 летјелица из Другог свјетског рата, које би, управо због ове приче, поклонили нама с циљем да формирамо музеј ваздухопловства у РС, односно у Новој Тополи, на мјесту одакле је први пут бомбардован Трећи рајх – прича Вујиновић и појашњава да ће све планирано, кад се оствари, заправо бити пројекат Српске и Србије, а циљ је да се прикаже како је и прије 80 година народ са обје стране Дрине осјећао заједништво.
Аутор, који ће на овај начин оживјети херојство пилота из Нове Тополе, и новинар “Еуро Блица” Милан Пилиповић истиче да кроз овај документарно-играни филм желе да врате колективно сјећање на тај догађај, да херојство наших пилота прикажу широком аудиторијуму и да се новије генерације упознају са овим, не баш тако познатим, догађајем. Каже да је тај подвиг представљао још један доказ снаге духа нашег народа и пилота, који су својом вољом и на своју руку, а поштујући одређене захтјеве и ратне планове, били толико храбри и одважни да су, као одговор на дешавања у Београду, непријатељу узвратили истом мјером.
– Од 6. до 11. априла 1941. године Лијевче поље је било највеће мјесто ваздухопловних операција у Другом свјетском рату. На два аеродрома, који су представљали ратне положаје, било је укупно 46 авиона. У Тополи, гдје је било 30 авиона, били су бомбардери. На другој локацији, односно у Александровцу, био је други пук исте јединице и ту су примарно били ловачки авиони који су ишли у пратњи бомбардера – прича Пилиповић, уз таксативно навођење детаља из никад ненаписаног ратног дневника, а које ће бити објелодањене у документарцу.
Првог дана, 6. априла, у поподневним сатима су бомбардовани њемачки положаји у Грацу. Дан послије је, тврди аутор, посебно битан, због чега су управо тај датум одабрали за премијеру филма, јер су 7. априла услиједила масовна бомбардовања циљева у Аустрији и Мађарској, са преко 200 налета из Лијевча ка те двије земље. У историји позната битка на Ровинама одиграла се 8. априла, а након што су открили одакле су долетјели авиони Краљевског ваздухопловства, Нијемци су послали 21 авион и ту се одиграла та борба. Током бомбардовања војних аеродрома у Мађарској. Нијемци су оборили седам авиона са укупно 21 ваздухопловцем. Због тих догађаја, та битка је била неравноправна, али они су се борили и ту је погинуо Драгиша Милијевић, по коме у Тополи једна улица носи назив. Он је био командант мање организационе цјелине ескадриле. Послије те битке, цијело Лијевче поље је постало гробље авиона, што краљевских, што њемачких. Преостали авиони по наредби су требали да буду пребачени у Рајловац код Сарајева. Тада се десила саботажа, јер је команда стално одгађала ту акцију. да би 12. априла послали наредбу да се девет модерних краљевских авиона запали, што је и учињено.
– Филм, чија ће пројекција бити одржана 7. априла у обновљеном Дому културе “Србија” у Тополи са почетком у 18 часова, а исти дан и на телевизији послије Дневника Радио-телевизије Републике Српске, завршава се симболично, јеврејском поруком коју је искористио пилот Иван Миклавец, један од Словенаца који је био у тој херојској групи. Он је рекао: “Боље је бити један дан вук, него 100 година овца” – казао је Пилиповић.
Снимање документарног филма финансијски су помогли Градска управа Градишка, министар за европске интеграције и међународну сарадњу РС Златан Клокић и помоћник министра за културу Тања Ђаковић. Овим пројектом аутори кажу да ће у Србији представити Републику Српску и Градишку.
Бојан Вујиновић прича да су се у Лијевчу пољу у том периоду дешавале разне саботаже, јер су Нова Топола и Александровац били прве њемачке колоније. И према путописима Хенриха Рајнера, који је писао о Херцег Босни, наводи се да је Топола, која се називала Виндхурст, изгледала потпуно њемачки, да су куће њемачке, да се прича на том језику… Људи су одвртали чепове да бомбе не могу експлодирати, крила авиона пробијали су бајонетима. Он каже да је Александар Лер, њемачки командант, на суђењу 1947. године рекао како им је ваздухопловни подухват из Лијевча поља нанио велике губитке и пуно успорио њихове операције, не само према Београду, већ ка читавом простору према којем је Њемачка имала своје амбиције.
