Пише: Владимир Вуковић
Медијски линч и напади са свих могућих страна на министра Лепосавића и министарку Братић откривају без грешке у каквом свијету и окружењу ми живимо. Не морамо да се упуштамо у правничке финесе, не морамо да будемо доктори међународног права и да имамо савршено знање о политичкој теорији, о политичкој пропаганди… да схватимо шта се то нама дешава и “иза брда ваља”.
Годинама већ слушамо ону чувену причу о “двије стране исте медаље” на нашој политичкој сцени. Слажем се. Постоји. Ја бих то прије назвао “чекићем и наковњем”. Првофамилијашки чекић и другофамилијашки наковањ. И један и други антисрпски и антиправославни. У чему је разлика и да ли постоји? Постоји.
Прва фамилија нема идеологију у класичном смислу. Главна њихова “идеологија” је пљачка, отимачина, неморално богаћење и очување власти. Они ће дувати у сваку идеолошку тикву која тренутно њима омогућава ово претходно. То је сада у задњих двадесетак година прије свега – антисрпство, помијешано са разним глобалистичким трендовима, апсолутно вазалство и послушност газдама из разних центара моћи на политичком западу. Поента је да све што раде у том домену јесте само средство, за очување привилегија и опљачканих милијарди.
Друга фамилија и сателити који њима гравитирају имају исту идеолошку орјентацију. У чему је онда разлика? У томе што за разлику од прве фамилије којој је тај отровни идеолошки коктел само средство, другој је то СМИСАО ПОСТОЈАЊА. Они дубоко вјерују да осим њихове “мантре” и рецитација, њиховог ултра “политичких коректног” новоговора, који су беспрекорно научили од својих газда и ментора из “дубоке државе” нема никакве друге опције! Све друго је погрешно, лажно, мрачно, назадно… У маниру најгорих политкомесара из 1946. или 1948. године.
Има ли решења и излаза? Има. Ако желите да некоме одузмете моћ, па и пропагандну моћ, оставите га без своје пажње. Не читајте и не насиједајте на њихову пропаганду, пријавите шовинизам, гдје год га видите, презрите антисрпску и антируску пропаганду. Напајајте се на незагађеним духовним изворима, читајте добре књиге, слушајте паметне људе, који нијесу купљени, који желе добро нама а не добро момцима из Ленглија или Блечли парка. Никад не заборавите ко смо и шта бранимо, чији смо потомци, потомци хероја и мученика. Ако тако урадимо већ смо ријешијели 80% свих проблема.
