Данас су огласили бројни представници муслимана осуђујући Владимира Лепосавића и тражећи од њега да поднесе оставку, па и кривично одговара, јер није из мјеста потврдио геноцид у Сребреници. Све то постаје, најблаже речено, безобразно, а најдаље је отишао историчар Шербо Растодер, који је непризнавање Хашког суда упоредио са непризнавањем Нирнберга, а тиме посредно Србе оптужио за нацизам.
Насупрот томе муслимански представници ни да зуцну о злочинима које су њихови сународници током Другог свјетског рата у јединицима муслиманске милиције и бали вулнетарија извршили у Плаву и Гусињу. О томе постоје бројни докази, али муслимани о томе ни слова, док о Сребреници пишу нашироко и траже да им се призна улога жртве у рату у Босни. Можда су они то и били, али Срби ће им то признати тек онда када и они осуде злочине својих сународника током Другог свјетског рата на сјеверу Црне Горе.
Овом приликом преносимо пар страница из књиге Предрага Т. Шћепановића о злочинима над православним становништвом у Горњем Полимљу. Његова књига садржи преко 3500 имена које су муслимани и Шиптари од 1941. до 1945. године убили у Плаву и Гусињу. Када већ тако мора, нека буде и надам се да ће муслимани прихватити ове податке након 70 година ћутње о њима, а тек тада може почети суштинско помирење о којем се толико прича. Дакле, овај списак није због освете, али јесте због свијести и савјести. Срби више не смију да ћуте и одмахују руком на злочине које су над њима починиле њихове комшије муслимани и Шиптари.
“Српска24” ће наредних дана објављивати спискове убијених у оваквој форми, како бисмо скренули пажњу да се о геноциду не смије говорити једнострано, него да је то сложен пројекат који захтијева дубоко разумијевање и покајање за зло које су сви народи на Балкану учинили један другом.
О политичким играма око Сребренице свједоче и представници муслимана у Босни. Хаким Мехољић, ратни командант Сребренице, изнио је податке о предлогу Алије Изетбеговића за Сребреницу, која је требало да буде повод за напад НАТО-а на српске положаје у Босни.