Икавизам подгоричких и гусињских муслимана. Ријеч је о икавским облицима који се јављају умјесто ијекавских, док су јекавски облици неизмијењени. Дакле, алтернант дугога јата у тим говорима је и, а краткога јата је. Неријетко су објашњења те појаве давана изванлингвистички, попут тога да је икавица настала осионом одлуком виђенијих муслимана да се и говором разликују од хришћана или да је икавица дошла караванским и трговачким путевима из Босне и Далмације у Подгорицу и Гусиње. Но, чињеница да се икавица јавља само у случајевима тзв. дугога јата, а никад у случају краткога јата, те да се поред тога јављају дужи облици замјеничко-придјевске промјене типа онијем, овијем, онија, овија говори у прилог тези да се она развила као особита и аутохтона гласовна појава, тј. да је процес текао гласовним путем од ије до дугога и овим путем ије > иие̭ > ие > и е >ī.
Извор: Фејсбук
