Пише: Предраг- Пеђа Пајовић
Позната крилатица да мали лопови пљачкају банке, а велики лопови оснивају банке нигдје у свијету није дошла до изражаја и нашла погодно тле као у нашој „усправној“ и надасве „поштеној“ Црној Гори. Наиме, Хипо Алпе Адрија (банда), данашња Аддико банка у Црној Гори увози, условно речено, банкарски производ, који је забрањен по свим параметрима у земљама Европске уније, дозвољен само у несрећним балканским земљама, а нарочито у Црној Гори, и то производ осмишљен да уз добру рекламу не само оствари зараду, што је њихово право, већ да на крајње перфидан и покварен начин унесрећи, опљачка и уништи неколико стотина црногорских породица, уз подршку свих релевантних црногорских институција – Централне банке и осталих осовина корумпираног и однарођеног бившег режима.
Тако је Хипо (банда) ситно исписаном клаузулом, коју клијентима, узград речено, нико није ни поменуо, веже клијенте кориснике за швајцарски франак, иако швајцарски франак од нас нико није ни видио, нити подигао кредит у францима. По подизању кредита швајцарски франак почиње да вртоглаво расте, што је добро обавијештена криминална организација, каква је Хипо банка, унапријед и знала и тиме почела системску пљачку грађана Црне Горе, уз подршку власти.
Мјесечне рате се дуплирају као и основица кредита, а корисници долазе у безизлазну ситуацију. Већина, као моја маленкост, редовно исплаћује рате, а основица кредита је сваким даном бивала све већа и већа, при чему многи долазе у безизлазну ситуацију, па долази нажалост и до самоубистава, као што је случај једног часног и поштеног човјека, Еска Миминовића, који је покушавао да се договори са банком, али узалуд. Међутим, похлепна банка не мари за жртве, већ и наредних неколико година врши зла дјела да докрајчи своје клијенте и уништи њихове породице.
Послије неколико година голготе, појављује се свијетло на крају тунела када на предлог г. Небојше Медојевића, Скупштина Црне Горе усваја закон о конверзији швајцарског франка у евро, чиме смо дошли у ситуацију да барем знамо што и колико враћамо иако већ дебело покрадени, јер смо и после осам година уредног враћања кредита стартовали са скоро истом главницом као на почетку кредита, тако да је већина од нас била оштећена у износима од по неколико десетина хиљада евра.
Након неколико година када смо били убијеђени да је ова наша тужна прича завршена, и трудили се да заборавимо невољу која нас је снашла, као по старом обичају да се злочинац враћа на мјесту злочина, Хипо Банда – Аддико, овог пута појачана дијелом корумпираног судства, адвокатских канцеларија које зарад профита немају емпатију, иако добро знају у каквим нечастивостима учествују, разни умјешивачи попут Хете са којом већина клијената нема никакав правни и пословни однос и којој нијесмо ништа дужни, јер је формирана да би наплатила кредите за оне који их не враћају, а већина нас га је уредно враћала, судском пресудом Основног и Вишег суда остварују право да од нас наплате преко милион евра, или појединачно око девет хиљада евра, иако смо спор добили, самим тим што је Скупштина изгласала закон о конверзији.
Изговор надлежних судских органа за овако срамну пресуду и нову пљачку, презентоваћу лаички, а ради се и о неадекватном поступању око неких правних зачкољица адвоката Ђурановића, који нас је заступао. Из свега наведеног, свако разуман и здравомислећи може закључити да у свему овоме постоји спрега свих или барем дијела оних који су учествовали у овом процесу да би нас по други пут покрали.
Нада у жалбу коју смо предали Уствавном суду Црне Горе, као последњој инстанци, требала би да покаже да право и правда, барем донекле станује у Црној Гори. Нада је у неко ново тужилаштво које ће размотрити да ли у радњама судова, адвокатских канцеларија, разних Хета и сл., па и самог адвоката који нас је заступао има елемената кривичног дјела на штету грађана.
И за крај свима који су умијешани у овој нечасној радњи, ко год били, поручујем да се увијек сјете јеврејске пословице: „У непоштено стеченом новцу, дјеца не уживају“, или преведено на српски – Како их поштено зарадили, у тој мјери их здраво трошили. Амин.
( Аутор је корисник кредита и члан Главног одбора Нове српске демократије)