В.д. предсједника Синдиката просвјете Црне Горе Славка Бошковић казала је за “Дан” да је од почетка школске године сваки трећи наставник у Подгорици био заражен, због чега управе школа ангажују студенте и апсолвенте који држе часове и мијењају просвјетне раднике.
Она је истакла и да не зна како ће тренутна ситуација у школама утицати на одлуке Министарства просвјете, науке, културе и спорта и Института за јавно здравље, када је ријеч о промјени модела одржавања наставе те да је можда боље прећи на онлајн наставу, него да се просвјетни радници разболијевају.
–Наставници су прихватањем модела непосредне наставе, односно враћања у клупе прихватили знатно веће оптерећење, јер морају један час да предају два пута с обзиром на то да су одјељења подијељена у двије групе по 15 ђака. У већим градовима и школама они дупло раде, а Синдикату претходних дана стижу информације да је све већи број наставника болестан. Кад би се то прерачунало, имамо податке да је сваки трећи наставник на нивоу Подгорице од 1. октобра и почетка школске године био болестан, наводи Бошковић.
Истиче да је тренутно више обољелих него у првом полугодишту када је била онлајн настава.
-Имамо ситуацију да су у ОШ „Сутјеска” у Подгорици да три од четири наставника математике заражена, због чега апсолвенти са Природно-математичког факултета држе наставу. У другој школи имамо ситуацију да учитељица када заврши са својим одјељењем, иде у другу школу гдје мијења колегиницу која је тренутно одсутна због короне. Стање у великим школама нимало није једноставно, вјероватно ће се инфекција међу колегама наставити. Ништа се није поправило ни када је у питању обезбјеђивање личне заштитне опреме за просвјетне раднике. Учитељи и просвјетари купују маске и опрему од свог новца, истиче Бошковићева.
Она наводи да су упутили допис Институту за јавно здравље због чега су просвјетни радници у шестој приоритетној групи за вакцинацију.
–Сматрамо да је то непримјерено и да су и те како изложени инфекцији. Њихова угроженост је све већа, а они су нас сврстали након свих у шесту групу. По нашим процјенама, не може доћи до вакцинације наставника прије априла. Сматрамо да ће то бити касно за велики број колега, који ће се до тада разбољети. Треба се запитати како ће се реализовати настава и привести крају школска година. Ми смо на неким састанцима у Институту током јесени имали обећања да ћемо бити вакцинисани одмах након здравствених радника. Али према њиховом плану, видимо да то није тако и тражили смо да се вакцинишемо раније, каже Бошковићева.
Она истиче да су у школе стигли формулари у вези са евиденцијом о прековременим часовима наставног особља.
–Надам се да ће они бити адекватно евидентирани. Тренутно вам не могу рећи како ће се даље одвијети ситуација у вези са плаћањем допунског рада, али се надамо најбољем. Када смо преговарали о томе, схватили смо да ће се потрудити да се та ставка угради у нови буџет, казала је Бошковићева.
Бошковићева је казала да Синдикат не може тражити увођење онлајн наставе, већ се она може увести на основу препоруке комисија и процјене школе.
–Имамо информације које нам долазе из школа о броју заражених, али комплетне податке о броју по школама има Министартсво просвјете, науке културе и спорта. Школе су дужне да те податке уносе у апликацију која је за то намијењена. Колеге нам се саме јављају, нема дана да не чујемо да је двоје-троје, некад и петоро или шесторо колега заражено. Неки имају лакшу, неки тежу клиничку слику и то је велика опасност по њихово здравље, упозорава Бошковићева.
