Предсједник Нове српске демократије, Андрија Мандић, уручио је, у име НСД, орден ,,Марко Даковић” никшићким професорима који су 2004. године остали без посла у просвјети. Прије седамнаест година, у Црној Гори је донијета одлука о преименовању српског језика у матерњи, што је довело до побуне никшићких професора.

-Имам велику част и привилегију да наше највеће страначко одликовање, које је прије вас добио наш највећи живи пјесник Матија Бећковић, уручим управо вама, казао је Мандић.

Он је истакао да му је будући градоначелник Никшића, Марко Ковачевић, рекао да ће се једна посебна просторија у Општини Никшић обезбиједити у сврху његовања и чувања свега што су професори постигли и подигли као високи стандард у Никшићу, и да ће, када неко дође, моћи да каже да су то они професори из Никшића, који су највећи професори после оног чувеног професора који је у Крагујевцу држао час.

Проф. Драгана Тодоровић је у име својих колега поручила да је језик за њих светиња и да су између хљеба и језика изабрали језик. 

-У језику је сва наша традиција, сва наша мисао, сав наш живот. Према томе, тамо гдје нема језика, нема ни народа, истакао је проф. Миомир-Бели Ковачевић и додао да је највеће признање добио 2004. године када је остао без посла и када је, како каже, стао уз људе.

Проф. Марија Лалатовић је поменула и њихове преминуле колеге: “Данас се радују душе великих професора српског језика, Вука Велаша, Станке Никчевић и Светозара Ћираковића.”

Носилац листе коалиције ,,За будућност Никшића”, Марко Ковачевић, нагласио је да од Никшића жели да направи град у којем сви могу добити мјесто које им припада.

-Данас смо ми то мјесто дали вама, а оно је највеће на пиједесталу свих моралних вриједности које један град треба да има, казао је он.