Пише: Коста Ненезић

Вјеровали смо да ће након 30. августа, бестселере у Црној Гори: „1984“ и „Процес“ коначно вратити у своје полице. Убрзо, демантовали су нас патрљци бивше власти, отмичари који право и правду и даље држе утамничене. Успут, са новом владом воде уцјењивачке преговоре.

Након формирања владе, остао је нетакнут принцип двоструких аршина. Различита мјерила права и правичности. Орвеловски речено, сви су једнаки, али су неки једнакији. Иако је Дара из Смоковца, због заставе „друге државе“, била промптно приведена, Ник Ђељошај је, шегачећи се са премијером, а истовремено и са већинским народом Црне Горе, учинио то исто, само са једном заставом више. Уз још једну разлику, тј. изостанком било какве реакције надлежних органа. Мада, руку на срце, застава тзв. Косова и није застава друге државе.

Даље, вјеровали смо и да специјално државно тужилаштво у овом саставу неће загазити у фебруар двадесет прве године. Међутим, убрзо су грађани упозорени да реформа тужилаштва представља црвену линију коју Црна Гора не смије прећи на свом „кратком“ путу за ЕУ.

Но, оно што је за ЕУ „црвена линија“, за Црну Гору је зелена. Пут оздрављења система, који се не може прокрчити без темељне реформе правосуђа.

Поред свих осталих „мање“ битних правосудних афера, зар поступак који носи колоквијални назив „Државни удар“ није био црвена линија за поглавља 23. и 24. Процес који у дословном и суштинском смислу означава удар на државу. Али, не од стране окривљених, него од три гране власти. Извршне, поступањима тужилаштва и МУП-а.

Судске, доношењем пресуде засноване на битним повредама кривичног поступка, без иједног доказа. И на крају, законодавне, која је олако скидала процесни имунитет посланицима. Двије таличне околности у процесу који познаваоце совјетске историје, неодољиво подсјећа на московски, а тужилац на Андреја Вишинског, јесу то што наш казнени систем више не познаје смртну пресуду и то што се поступак емитовао уживо. У супротном, летјеле би главе, без могућности да сазнамо зашто.

Устав који предвиђа подјелу власти, био је снажно ударен руком једног човјека, који је у стиснутој шаци држао све три. Па је логично питање за „западне партнере“ има ли дебље црвене линије од устава једне земље, који је у Црној Гори за бивши режим био обавезујућег карактера, таман онолико колико за љекаре Хипократова заклетва.

Ако је након свега, специјално државно тужилаштво Рубикон новој власти, онда га треба без размишљања прећи. У том случају, нек коцка буде бачена!

Извор: Стање ствари