Генерал Братислав Дикић гостовао је у Јутарњем програму Хепи ТВ.

– После четири године и четири месеца, 1583 дана у Црној Гори, од тога 1571 дан у самици и коначно је дошло време за мало правде за мене и дуго очекивана слобода захваљујући судијама Апелационог суда који су донели праведну и закониту одлуку – почео је генерал Дикић.

Он каже да је афера “државни удар” обична фарса и да се све заснивало на лажној изјави сведока сарадника.

– Мени је пришао човек у цивилу и представио се да је полицајац и рекао да има наредбу да ме одведе у Центар безбедности. Мени то није представљао проблем. Ја нисам знао шта ме чека, нисам имао појма о чему се ради. Дошао сам туристички, приватно у Црну Гору. Да сам планирао да нешто радим, дошао бих преко брда. У Центру безбедности ме је сачекао Миливоје Катнић и понуђено ми је да то вече будем ослобођен, али да оптужим СПЦ, неке Русе, ДФ и њихове лидере, са посебним акцентом на Андрију Мандића, а касније у јануару је тражено да оптужим и Ненада Поповића као “финансијера”. Тражили су да кажем да је Александар Вучић знао за све и да сам отишао по његовом налогу у Црну Гору. Одмах сам то одбио. Катнић ми је претио да ће ми “спаковати” 15 година затвора – рекао је Дикић.

Он каже да је власт Мила Ђукановића у Црној Гори хтела да манипулише старијим порукама председника Вучића упућеним њему.

– Тражио сам полиграфско тестирање одмах, сем у моменту кад су претње прешле границу и кад ми је породица била напднута. Тада сам оптуживао, али углавном себе, да бих заштитио друге. То је било првих месец дана. Ступио сам и у штрајк глађу и жеђу, а био сам болестан од рака – изјавио је генерал Дикић.

Он је најавио да ће написати и књигу о афери “државни удар”.

– Блаженопочивши митрополит Амфилохије је дошао да ме посети и хвала му због тога. Ту смо имали један добар разговор, дао ми је велику подршку и дао ми је савет ког сам се придржавао и држао. Рекао ми је да говорим истину, само истину и да ће ме Бог наградити правдом. То је било наш последњи сусрет. Након недељу дана почиње тортура. Обедовао сам стојећи, душек је био као са депоније, сав поцепан. Живео сам без икаквих хигијенских услова, било је забрањено другима да комуницирају са мном. Полицајцима је било жао, па понекад нешто кажу. Прозор није дихтовао, грејања није било. Првих месец дана ми нису дали да се купам – испричао је Дикић на ивици суза.

Генерал наводи да су му нудили и новац када су видели да није пристао на договор којим је требало да оптужи невине људе у замену за своју слободу.

– Нудили су ми 50.000 евра одмах, мојој породици да исплате у Србији, а ако је потребно рекли су да ће дати још. Нисам прихватио новац, а онда су почеле претње. Говорили су ми да моја породица није безбедна ни у Србији. Мојој ћерки је непознати мушкарац пришао са леђа, почупао је за косу и претио да морам сарађивати са црногорским тужилаштвом. Када би ми породица долазила у посету, говорили су да се пазе јер Морача има много кривина – испричао је Дикић.

Он је посебно истакао речи тужиоца Катнића који је рекао да ће све Србе протерати из Црне Горе.

– Тај Катнић ми је рекао – Ти браниш Србе овде, али све ћемо ми њих у аутообусе и протерати правац у Србију као и сви други што су урадили – рекао је Дикић.