Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Срећна судбина жене откако је света и века, описивана у литератури и у уметности уопште, увек је имала само неколико чаробних и једноставних речи – леп младић, витез, ратник, маг, песник или принц, који је био све то заједно.

Затим, нека врста бекства од свега, од свих норми, стварносних препрека и стега расе, класе или религије. Дакле, млада девојка која се заљубљује у младог момка и, после свега, они заувек живе срећно.

Појам пакла и језиве судбине био је такође описан с неколико речи – дали су је младу за старца. Ужасавајући закон трговине који је мамио толико суза, не само несрећним хероинама него и потоњим читатељкама.

Несрећа се мерила само тиме – када се не иде тамо куда срце води, и када је патња због проћердане младости, и горког срца, бивала ућуткивана краснописом исписаним чежњивим дневницима и сигурном егзистенцијом.

Новац, оличен у скупоценим предметима за показивање, постаје љубавник над љубавницима

Али, времена су се променила.

Парадокс и јесте у једној невероватној изопачености историје.

После такозваног ослобођења жене, после ере феминизма, сексуалних слобода, данас је жена враћена у деветнаести век, а да она то уопште не примећује. Судећи према савременим стандардима успеха, врхунац постигнућа за жену постао је – да се добро уда.

Да се богато удоми. Новац, оличен у скупоценим предметима за показивање, постаје љубавник над љубавницима. Млада девојка која успе да себи нађе богатог „спонзора”, постаје пример за углед. И, да, данас важи као можда никада раније – године нису важне!

Млади витез, витак, и насмејан, и пун идеја и стихова, и брзине, и смеха – губи битку пред платном картицом, пред било којим средовечним чиком. Јер, гитара не може да се мери с местом у сепареу, вожња ауто-стопом више ником није занимљива.

Шатор, напуњен пољупцима испод звезданог неба, смешан је у односу на хотелску собу са пет звездица које су веће од сваког сазвежђа, а ниједан стих не може да се упореди са прозом живота који личи на неку сапунску серију.

Али „срећа”, оличена у луксузу који се добро слика, не само да кратко траје него са собом носи и много опасних замки, али свакако је најважнија илузија о „љубави”.

Јер, када се заљубљује и удаје за његов новац, савремена хероина пре свега је – његов запослени.

Извор: Блог “То сам ја”