Из прилога г. Јордана Живановића „Изузеци нису правило“ (Политика, Међу нама, 14. јануар 2021. г.) могли смо још једанпут да се подсетимо традиционалног правила да победници пишу (и фалсификују) историју. Тако смо се у дотичном прилогу подсетили на „четничке злочине“ као правила и „партизанске преступе“ као изузетке у Другом светском рату. Г. Живановић нас је такође подсетио и на четничке тројке за ликвидацију као опште „правило“ покрета Д. Михаиловића. У доњем тексту бих био слободан да допуним г. Живановића са још једним партизанским изузетком (од општег четничког „правила“) а који се односи на партизанске тројке за ликвидацију.
За време званичне опште међунационалне „љубави“ свих југословенских народа и народности, без обзира ко је клао а ко био жртва у апсолутним бројкама и процентима, када је постојао закон о заштити лика и (не)д(ј)ела „највећег југословенског сина свих наших народа и народности“ (иначе, по наобразби машин-бравара и бившег војника-каплара Аустроугарске монархије, који је касније као руски заробљеник одбио да ступи у добровољачку свејугословенску војну формацију и који је још касније у јеку грађанског рата, који је иначе сам иницирао, сам себи пришио на Другом зас(иј)едању тзв. АВНОЈ-а чин маршала, што ни његов идеолошко-политичко-финансијски отац Стаљин није урадио, иако је са својом војском ушао у Берлин, за разлику од „највећег сина“, који је тада ушао само у Јајце и то уз директно допуштење усташа) „црне четничке кољачке тројке“ су биле синоним за најмрачнији вид „империјалистичке одбрамбене политике српске буржоазије“, која је оваквим начином тактичке борбе покушавала да се врати на своје хегемонистичке позиције које је изгубила за време Априлског рата 1941. г.
Агитпропски стереотип оваквих четничких „црних тројки“ из кухиње бившег аустроугарског каплара а потоњег несврстаног маршала, сводио се на две фазне акције: 1) прво се шаље намераченој (антифашистичкој) жртви писмо са словом „З“ (што обавезно подразумева само реч „заклати“ али никако „заплашити“) и 2) ступање у конкретну кољачку акцију и то по могућности „на кварно“, тј. слеђа. Сви грађани самоуправне Липе Његове, од Вардара па до Триглава, су тако нпр. могли у серијалу „Повратка отписаних“ да и конкретно доживе „кољачку акцију“ великосрпских црнокошуљаша и то у првој епизоди серијала по свим стереотипним стандардима ђиласовског АГИТПРОП-а (о Ђиласовим „лијевим скетањима“ у Црној Гори на прелазу из 1941. г. на 1942. г., а нарочито о тзв. „пасјим гробљима“ као продукту скретања, неком другом приликом).
„На жалост“, и самопрокламовани „маршали“ и „највећи синови“ имају биолошки век трајања, а са тим биолошким веком трајања постепено али сигурно постаје ванзаконски и „Закон о заштити лика и дела“ божијих синова (којима се и за живота а и након физичке смрти, по свим горама и морима носе за рођендан штафете верности, бескрајне љубави и оданости – што нису себи допуштали, поред Стаљина, ни Мусолини и Хитлер) чијим престанком важења ступа на снагу и правна могућност објављивања докумената нпр. и о оним другим тројкама за ликвидацију. Тако, овом приликом прилажемо јавности свих наших народа и народности документ о партизанским тројкама за ликвидацију а који конкретно гласи:
„Стално и успешно напредовање Црвене армије даје нам снаге да наставимо започету борбу и да је са успехом приведемо крају. Да би постигле сигуран успјех потребно је са успјехом ликвидирати четничку организацију, претставити се Савезницима као једина борбена група у Југославији. Из досадашњих борби повукли смо закључак да је немогуће уништити целу снагу четника и четничке организације услијед њиховог доброг вођства. Као најбољи начин, који се до сада показао, јесте обезглављивање четничких јединица ухођењем вођства како вишег тако и нижег. У вези са тим наставићете рад на својој територији повећањем броја тројки за ликвидирање. Тројкама ставите у дужност првенствено ликвидирање четничких команданата корпуса, бригада и њихових присталица како по селима тако и по градовима. Материјална средства за извршавање ових задатака немојте жалити…Да би се колико је год могуће сумња отклонила одмах ћете пропагандом приказати сваку овакву ликвидацију као резултат међусобних свађа четничких вођа. Овим ће се извршити раздор у четничким јединицама“. (Архива Војноисторијског института у Београду, Штаб Врховне команде, Четничка архива, К-12, 30/12, Из наређења комунистичког Врховног штаба НОВ и ПОЈ, строго поверљиво 785, од дана 25. јула године 1943. Документ је објављен у књизи групе аутора: „Равногорска омладина у рату 1941-1945“, Удружење припадника ЈВУО 1941–1945, Београд, 2008. г. стр. 336).
У сваком случају, за време Другог светског рата бар што се тиче Брозових партизана има много (доказаних) изузетака који одскачу од (озваничених) правила. У таквим случајевима, међутим, изузеци постају општа правила (бар у професионалној историографији).
Проф. Др Владислав Б. Сотировић, ЕХУ-Европски хуманистички универзитет у Вилњусу, Литванија
Извор: погледи
