Пише: Радко Гарчевић
На територији Горњег Полимља налази се бројно историјско наслијеђе о којем се води баш мало или нимало рачуна, одговорност за то се простом логиком може, прије свега, потражити управо на адреси Министарства културе које се током тродеценијске владавине ДПС-а маћехински односило према историји и насљеђу Црне Горе.
Овај мој лични осврт на стање споменика културе у Горњем Полимљу требало би да послужи и као мотив и oпомена свима нама да нешто хитно предузмемо, како бисмо спријечили њихово очигледно пропадање. Долина Лима је одувијек имала велелепна здања, угледне личности, учествовала је у свим битнијим историјским догађајима стари су нам оставили велико културно – историјско богатство на шта су Васојевићи и те како поносни. На десетине културно-историјских споменика, тродеценијска владавина ДПС никада није поклањала довољно пажње и бриге, а захваљујући тој немарности неки од тих културно – историских споменика су запуштени, па чак и порушени.
Жалосно звучи да је око 70 посто културно – историјских споменика у Горњем Полимљу у лошем стању и без трајне и одговарајуће намјене, а 30 посто је готово препуштено рушевинама.
Примјер такве немарности је и школа у Крушеву, општина Андријевица која је као једна од најстаријих државних школа у Црној Гори, основана још 1882. године и која је скоро један вијек представљала културно образовни центар читавог краја.
Све ово нам говори да би овај објекат требало да се сврста под посебну пажњу Министарства просвјете и Министарства културе.
Још је неописиво много школских објеката на руралном подручју који су претоворени у рушевине и о којима више нико не води бригу, а неки од њих имају историјску вриједност попут родне куће Михаила Лалића. Парадоксално изгледа податак да су старе власти на челу са ДПС-ом изгубиле кључ од родне куће Михаила Лалића, првог добитника Његошеве награде, 1963. године за роман „Лелејска гора“, лауреати НИН-ове награде за 1973. годину за роман „Ратна срећа” .
Нова власт у Андријевици којој је велики број грађана поклонио повјерење, путем аплицирања за коришћење Европских фондова, квалитетним пројектом за обнову културно – историјских споменика могла би да аплицира за новац који би био употријебљен за почетак озбиљне реконструкције културно – историјских споменика што би био покретач развоја у овом крају.
Узимајући у виду историјско поријекло и вјековно постојање ове грађевине би биле идеалане за културне манифестације, концерте, књижевне вечери као и за различита снимања, а прије свега за снимање кадрова који дочаравају дух прошлост. Искуства из окружења нам говоре да за само три сата снимања, Београдска тврђава заради и до 4.000 евра, док је снимање серијала “Игре престола” Дубровнику донијело зараду од најмање 60 милиона еура по сезони. За разлику од комшија, предходна тродеценијска власт није знала да на прави начин валоризује и искористи наша историјска блага него гледајући само личну корист дозволила да нам стоје закључана и празна да би се полако се претворила у просторије које више не изгледају као да је ту некада одјекивао дјечји смијех.
