Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић
У свом бестселеру Племе, о повратку кући и припадању Себастиан Јунгер каже:
„Људима не смета кад је тешко, чак их то изазива на акцију, инспирише их. Оно што људи тешко подносе јесте осећање да нису неопходни. Модерно друштво усавршило је уметност убеђивања људи да никоме нису неопходни.”
Има много истине у овим речима.
Наводно, нико више није неопходан. Радници су све више замењени машинама, мислиоци компјутерима, ионако лабаве друштвене везе, сада су, чини се, лабавије него икада.
Муж није потребан, жена није потребна, породица је вишак. Без свакога се може. Родитељи су терет. Чак је и љубав, та слатка илузија, исмејана и замењена „партнерским односима”, везама из користољубља или само сексом. Није ли потрошачка цивилизација на врло перверзан начин изједначила човека и ствари које купује?
Човек који не купује, као да и не живи. Живот се живи у шопингу који постаје замена за љубав, позориште, литературу, за време проведено с другим. Друштвене мреже постају симболички излог у коме савремени човек стоји као манекен усамљености и празнине.
Довољно је само изаћи напоље и помислити – неопходан сам витамину Д3, јер ако мене нема, нема ни њега!
Ионако смо усамљени, а сад нам је укинуто вече с пријатељима, изласци, потреба да се облачимо и дотерујемо. Остављени смо испред телевизора или испред компјутера, одакле нас засипају страхом и порукама да време брзо пролази и да непрестано надиру млађи, бољи, лепши, паметнији и успешнији. Ако се не потрудимо, и сами ћемо постати део огромног племена непотребних.
Овај индуковани бесмисао, овај опасни вирус депресије, побеђује се непристајањем да се учествује у овом суманутом такмичењу, у коме свако губи.
Довољно је само изаћи напоље и помислити супротно – неопходан сам витамину Д3, јер ако мене нема, нема ни њега! И неопходан сам сунцу, и детелини са четири листа која чека на мене у парку, између псећих гованаца, и снегу, и ветру, и свој оној музици, и бојама, и сеницама које слећу на моју терасу. Списак би могао да буде бесконачан.
И управо у тој бесконачности списка свих мојих неопходности, лежи мој једини рецепт за борбу против депресије, бесмисла и осећања да сам непотребна.
Извор: Блог “То сам ја”
