Било која фобија тешко да може инспирисати разуман политички избор. Србофобија последњих година у Црној Гори је достигла врхунац, а ирационални страх од Срба, Србије и СПЦ спиритус мовенс је и предизборне никшићке кампање странака, коју предводи ДПС.
Потпаљивање пламена србофобије није донијело ништа добро ДПС на последњим парламентарним изборима, тешко је вјеровати и да ће на локалу донијети већи број гласова. Да ли ДПС евентуалним избором др Сање Дамјановић за носиоца листе ипак препоручују нешто прилагодљивији став, питање је на које је одговар лак: Не. Др Дамјановић сигурно неће тако лако преузети речник идеолога србофобије, али ће предводити листу, на којој су и они који злокобно пропагирају мржњу и неће се томе противити.
Остале странке „зеленог спектра“, а нису еколози, немају потребу за сличним смицалицама. Србофобија је константа њиховог деловања. Шта би они без мржње, јединим смислом свог дејства и извором обилатих прихода.
Болесна, провицијална мржња исписала је јуче и графит мржње на никшићкој џамији. Непрекидно се долива уље на ватру, тако да се пожар у коме је већ много тога сагорело, шири и даље. Исти сценарио се понавља од 30. августа у Црној Гори. Али општински одбори СД по Црној Гори знају, изгледа чак и прије него што се испишу срамотни графити, ко је починилац. И никшићке социјалдемократе, знају ко је писао. Наравно, нова власт је крива. И то је то, и таква бесмислица може бити изречена.
Ако постоји неко коме најмање одговара подстицање мржње, и прављење раздора међу комшијама то је без дилеме Влада Црне Горе, која је за 60 дана то и доказала. Очување мултиетничности Црне Горе тако и Никшића један је од главнх задатака тима премијера Здравка Кривокапића. Неизмјерна енергија, а и образ, троши се на стварање атмосфере, која раздире.
Мобилизација присталица власти, на свим претходним изборима, била је великим дијелом омогућена коришћењем државних средстава. Још увек ДПС у Никшићу држи узде власти. На жалост, и даље има све мање везе са стварношћу. Заслијепљени, а слијепи за суштину. Само мала провинцијална мржња.
У нормалним околностима, тема број један никшићких локалних избора, био би рецимо огроман проблем депоније, затим загађеног ваздуха, пропале привреде. Велики еколошки проблеми су присутни годинама, биће још горе, али ко мари за то. Очекиваних дебата за локалне изборе од старих учесника истих, тешко да ћемо видјети. Поприлично збуњујуће, само за оне који су далеко од ових простора. Да ли је то искључива последица запаљиве политичке климе?
Никшићани који своје личне бриге виде кроз егзистенцијалне наочаре жале због прошлости, забринути су због садашњости, уплашени од будућности. Значајан број политичких актера неће учинити баш ништа да се тај немир смањи.
Наду нам ипак уливају нове снаге, али оне тек треба да се изборе за своје мјесто и свој глас. Рећи да народ посматра овај облик политичке мрежње са страхом, био би крајњи еуфемизам. Паника, збуњеност, оптужбе, напади, то је атмосфера једних локалних избора.
Локални никшићки избори дакле постављени су у центар пажње, не само црногорских медија. Никшићани на вас је ред! Ако вам је добро, онда ништа.
Извор: Јасно (И.В.)
