Пише: Иван Милошевић
На прескоке сам прочитао јутрошњи интервју шефа ДПС-а у његовом билтену ( “Побједа”) са омиљеним дворским новинарем ( Тамаром Никчевић) и умало заспах. Не знам ни шта ми је требало да кварим ово јутарње Сунце које ми је бануло у собу, но, шта ћеш, навика ти је права навика, чим отвориш очи мораш да читаш новине!
Таквих фраза, тобожњих мудрих оцјена, узвишеног патриотског осјећаја, квазипоштовања државе и њене независности, мало гдје се може данас прочитати као данас у Црној Гори. А када их још изрецитује велики диктатор онда је то толико досадно, депресивно и хаотично, да ти дође да све пошаљеш у пм, а посебно овај јутрошњи монтенегрински урадак у “Побједи”!
Ни мало ни више него шеф ДПС-а и његова камарила у Црној Гори данас бране Европу и НАТО! У данима када почињу да падају маске са функционера бившег режима и најближих сарадника шефа ДПС-а и када се откривају први знаци величине пљачке вијека кроз коју је прошла Црна Гора, вожд бивше режимске пирамиде и окрутни владалац наших живота, острвио се на Русију, Србију, “Српски свет”, Српску цркву, ДФ, УРУ, медије, односно на све оне који нијесу под његовом контролом и назвао их страним шпијунима и домаћим издајницима. И на крају, са Тамариног канабеа и Драшковог балкона поручио Никшићанима да се не дају великосрпству, да се не дају алама и змајевима из Шапца и Пожаревца, него да остану и даље оковани у ДПС маглама и ДПС замкама бахатог богаћења Милових функционера и чланова његове фамилије!
Одверглао је шеф ДПС-а одавно олињали трактат о повратку у деведесете, али ни једним словом није рекао шта је он у том времену радио, а и што би о томе причао када га новинар о томе није ни питао. Јутрошњи новинарски тандем из “Побједе” једноставно је рођен тек негдје крајем деведесетих, па велики диктатор данас има тек нешто више од 20 година, а Тамара је још тинејџерка у избледјелим фармерицама и са ластишом у рукама! И таман им је таква и прича, некако пубертетска, незрела, скроз наскроз илузионистичка и једина њена вриједност је та што све то нико не узима озбиљно. Истина, може бити опасно када се људи у зрелим годинама незрело понашају, а посебно када се зову као наш предсједник, али ми је некако јутрос шеф ДПС-а изгледао као нечији изгубљени син, који се у потрази за бољим сјутра одрекао сопствених родитеља, па онда онако сам бауља и куца на све стране и пита да ли би га неко усвојио. У његовом данашњем случају као да куца на врата ЕУ и НАТО и вапи за њиховом подршком. И таман је толико тражи и толико му недостаје и таквог је облика као она коју је изгубио 30. августа у сопственом народу. Досадна петкашка реторика безидејног великог диктатора који још увијек не зна шта га је снашло!
Ко је са нама владао 30 година, Боже драги! И нерођени да се због тога стиде!
