Монструозни сценарији мало су вероватни; нећемо скоро присуствовати претварању Европе дословно у концентрациони логор; или менгелеовским експериментима над западним становништвом; чиповању, озакоњењу етички проблематичних трансхуманистичких концепата и томе слично – просто зато што то није много паметно. Већ сада, владари света (најбогатији људи, крупни играчи мултинационалних компанија, „дубока држава“ или сам Луцифер) имају много ефикасније начине да своје замисли спроведу: економску принуду, преображавање културе и медијску машинерију, са све друштвеним мрежама. Пошто су благоизволели обожити и обожавати непрекидни раст а људе размазити цивилизацијским привилегијама, од топле воде, преко клима уређаја, до разноразних геџета којима се људи држе у илузији доступности информација и учешћа у догађајима, а увидели да тај раст није бесконачан, лако им је да искористе ма и потпуно природан вирус (ако такав јесте), да направе рецесију и ресет, људима мало провере, а мало тимаре поверење и послушност, убеде их да је умањивање и одузимање слободе „за њихово добро“, и приволе их на покорност под претњом да се њихов савршени живот може разрушити (па боље мало да се притрпе и слушају, да би се све лепо вратило „на старо“), да се „нормалност“ по вољи може мењати а ми има на то да пристанемо (јер то је за наше добро), и успут да стрпају себи још које билионче у џеп. Одличан пример: нема вакцине за еболу и сличне смртоносне болести, јер је болест локализована па је вакцина економски неисплатива.
Уколико се вакцинишете против короне, то компромитује ваш генетски материјал па ће се рађати наказе? „Наказе“ су, такође, економски неисплативе – непродуктивне, потребна им је стална нега, избацују родитеље или старатеље из радног строја. Много је ефикасније концепт брака и породице релативизовати, држати људе у страху и под претњом сиромаштва и уверити их да је неодговорно рађати децу у тим-и-таквим условима (а то је на Западу, па и у доброј мери код нас, успешно имплантирано).
Увести тоталитарни систем убацивањем жабе у кипућу воду? Лакше је жабу полако кувати од „јединице“ тако да помисли да је то за њено добро, претходно је кљукајући уверењем да живи у најбољем од свих светова, да је власт изабрана њеном вољом и ради у њеном интересу, па је њена главна особина то да је, као што рече војник Иван Чонкин – „углавном добра“. Уколико и има неког кварног у власти, то је аберација, а не труљење система, њега ћемо процесуирати а систем остаје „добар“ какав је и био. Штавише, корисно је покаткад изложити неког покварењака – и учврстити илузију о праведности система; у том смислу корисно је у редовним интервалима проказати и казнити педофила, бескрупулозног филмаџију или фармацеутског газду. Није далеко од памети помислити и да су неки (или можда многи?) офф стреам медији искоришћени да се основана сумња прикаже као параноја теоретичара завере. Истина је и тако лавирана; доступност информација води у конфузију јер су тешко проверљиве и ваља много читати између редова. Ту се, уплетене са нитима истине, налазе и потпуно погрешне или делимично неистините информације, чиме се цела „ствар“ може лако и свесно одбацити као неистинита (рецимо: цепљење није по закону за све становништво обавезно, али је, по закону такође, немогуће уписати дете у школу уколико није вакцинисано).
Страховладом и диригованим образовањем формирати млађе нараштаје? Довољно је систематски уништавати образовање, у њега неосетно убацивати проблематичну агенду, контролисати га кроз „едукације“ и „педагошке праксе“ наставног кадра, школама одузети васпитну и социјализаторску улогу (боље је да свак седи пред својим рачунаром и испуњава стандарде), квантификовати „наставне циљеве“ и наметнути предавачима бескрајни и бесмислени административни кулук, а децу отупети, одузети им време и вољу за размишљање, читање, уметност, игру и машту, формализовати им слободно време „корисним садржајима“ и тренирати их за живот у такмичарском, неосетљивом свету.
Спровести депопулацију до „златне милијарде“ или како већ беше, тровањем кроз вакцинацију? Негативан природни прираштај је већ константа у „цивилизованом свету“ – остварен путем сексуалног ослобођења и аболирања промискуитетног принашања, страха од несолвентности („немој ни да рађаш децу ако немаш за Памперс, море и школицу енглеског“), кроз отуђење и продужавање радних сати, кроз десакрализацију брака и породице, кроз климу у којој бесмисао продужења врсте постаје пожељна врста нихилизма. Када су у питању земље Трећег света, ту ствар лако завршава глад и какав добро изазвани рат, но ваља контролисати миграције. Ево сад „оправданог“ разлога за контролисање миграција, па мултикултурална мантра не мора да се сад наједанпут одбаци – „ви сте свет“, али седите где сте.
Увидело се да се и размаженост и самозаљубљеност западног човека може искористити. Хоћеш да путујеш, хоћеш да имаш новац, хоћеш да верујеш да си сам заслужан за све што си стекао? Моша! Ево сад мало не можеш, али то је за твоје добро, па кад опет будеш могао, бићеш срећан, покоран и безрезервно веровати науци и „углавном доброј“ власти.
Разуме се да смрад трулежи цивилизације мора да се осети – готово да човек пожели Апокалипсу и тражи њене знаке. Она је у току, авај, али не као драматичан хорор филм, већ као тривијална, лоше написана и још лошије одглумљена латино-серија, чији се крај још не наслућује. Њени су креатори унели по неку генијалну Орвелову идеју, али је и даље 2:1 за Хакслија.
Преостаје нам да сами образујемо и одржавамо наша острва за непокорне, не чекајући да нам то неко омогући. Тај рад мора бити једнако доследан и систематски као и плишани терор који се над нама спроводи. Поготово у Србији (каква срећа што смо „шупак света“ кад је свет изврнут наопако!) имамо могућности да се одрекнемо цивилизацијског јарма који је наметнут као насушна потреба, да живимо челичећи здрав разум, тело и дух, пошто смо већ научени бескрајном сналажењу, жилавом отпору и преживљавању; да се напајамо на чистим и провереним изворима мудрости, љубави и лепоте.
Опрема: Стање ствари
