Пише: Иван Милошевић
По томе шта се данас дешава у Никшићу рекло би се да није ни било 30. августа! Све је по старом провјереном ДПС сценарију. Хапсе се Срби, борбена готовост полиције је подигнута на максимум, уобичајене партијске и остале уцјене су свакодневна појава. ДПС медији су од избора у Никшићу направили историјску политичку драму, а у сјенци свих тих ДПС марифетлука у кабинету предсједника државе све конце вуче шеф ДПС-а. За њега Никшић је политичка и лична сламка спаса и уколико се ње дохвати има да виде ови што су се понадали да су 30. августа освојили власт!
Из данашње перспективе Никшића да ли је било 30. августа или се то само нама причинило у неком ноћном кошмару да је ДПС изгубио изборе и да више не управља нашим судбинама? Зашто нова власт није локалне изборе припремила у нормалној атмосфери, са сређеним бирачким списковима и без историјских тензија и претензија, него је дозволила да се предизборна матрица ДПС у граду под Требјесом размахне у пуној снази? Ко, побогу, управља полицијом и под чијом је она контролом? Чија је то, заправо, полиција! Партијска или народна и професионална, лична гарда једног човјека или сервис грађана? И ко је, побогу, одговоран што се данас то питамо? Има ли надлежног премијера или барем министра који ће нам разјаснити зашто полиција хапси Србе по Никшићу, а ето чујемо и да су сва возила са србијанским таблицама сумњива и да се претресају? Зашто нова демократска власт изабрана гласачким листићима, односно вољом обичних грађана, дозвољава да партијска полиција малтретира становнике једнога града и због предизборне атмосфере и избора челника комуналних и осталих градских предузећа, подиже националне и остале страсти до усијања, као да се ради о животу или смрти? Побогу, је ли било 30. августа или је све то био само ноћни кошмар неизљечивих сањара који су мислили да су тога дана задали политички нокаут ДПС-у?
И поред најбоље воље и максималног разумијевања не могу да схватим да ових дана актуелни премијер или барем његов министар полиције не изађу пред све нас, а посебно Никшићане, и каже им да слободно бирају, али и обуздају личну гарду шефа ДПС-а и натјерају их да раде свој посао, а не да пребројавају Србе и праве засједе за србијанске ауто-таблице? Јесте да имају посла, није им лако, али једно од њихових основних политичких и људских обећања било је да ће сви избори након 30. августа бити слободни и без ДПС агресије и пресије на обичне грађане? Зашто се не заустави предизборно уобичајено дивљање ДПС-а и то не само у Никшићу?
Премијеру и министре полиције је ли било 30. августа или је то био само ноћни кошмар непоправљивих сањара и тридесетогодишњих залудњака који су сматрали да су тога дани смијенили ДПС и претворили у јаву највећи политички сан? Требају нам одговори, па да онда мирно наставимо да сањамо или почнемо да живимо као сав остали нормалан свијет!