‘-Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине тражи од министарке просвјете, науке, културе и спорта др Весне Братић да то министарство донесе одлуку да Свети Сава поново буде школска слава.Обраћамо се јавно у мистарки Братић да поврати прославу Светог Саве у школе у Црној Гори-поручено је из Српске народне одбране Васојевића.
–Ми у савезу удружења Српске народне одбране Васојевића и лимске долине чије су чланице: Српско историјско-културно друштво “Никола Васојевић” из Берана, Удружење ратних добрвољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца регионална организација Беране, Српско удружење ”Ћирилица”-повјереништво Беране и Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању из Андријевице једногласно смо донијели одлуку да предложимо новој министарки да влада Црне Горе донесе овакву историјску одлуку. За овакав предлог има много аргумената, истакао је предсједник Савеза удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине Горан Киковић, историчар.
Он је казао да је у Беранама у школама Свети Сава прослављан у турско а протјеран у ово безбожничко вријеме владавине ДПС-а. Киковић наводи цитат из “турског вакта” од 12. фебруара 1905. године, у којем се описује прослава Савиндана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу.
“Хитам да извијестим поштоване читаоце ‘Гласа Црногорца’ да смо ми Беранци ове године прославили школску славу Светог Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваквом одзиву овдашњих грађана има радовати сваки брат Србин.”
–Први српски просветитељ, законодавац, први архиепископ аутокефалне самосталне Српске цркве Свети Сава, протјеран је из школа у Црној Гори, тако да се ученици са њим сусрећу само у храмовима Митрополије црногорско-приморске, својим домовима и на свечаним академијама. На сјеверу Црне Горе, где су Срби већински живаљ, Свети Сава је такође изгнан из школа, где је некада био школска слава. Овај светац је прослављан и у турско време, о чему говоре и документи који су објављени у јединим српским новинама у Турској “Цариградски гласник”, о прослави Светог Саве у Беранама каже историчар Горан Киковић, иначе потпредседник СО Беране, који је у поседу документа из 1904. године који сведочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана. Ево већ пета година откако је у овом селу отворена српска школа и од када у њој ђаци обележавају првог српског просветитеља каже се у том запису. “Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу, који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија. Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи где одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић”, пише у “Цариградском гласнику”, цитира учитељ из Доње Ржанице Иван Чукић чланак у коме се говори о Доњоржаничкој школи, закључио је Киковић.
Када је ријеч о традицији и прослављању култа светосавља у Црној Гори, она је уведена „одлуком књаза Данила из 1856. године и тада је празник Светог Саве у Црној Гори озваничен као школска слава и од тада се Свети Сава у школама пуних 90 наредних година прослављао у континуитету све до 1946. године, када је одлуком “народних комунистичких власти“ престало одржавање светосавских прослава у школама у Црној Гори“. Свети Сава се прослављао и у старој Црној Гори, што, упућује да је „Православна црква у њој српска, односно да ју је и самостална црногорска држава сматрала органским дијелом Српске цркве, без обзира на њену принудну јурисдикциону разједињеност.
Потпредсједник СНО пјесник и публициста Давид Лалић истакао је да се у Црној Гори данас у школама не слави школска слава – Свети Сава. Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори?
–Нажалост, у Црној Гори Свети Сава је, поред низа других српских писаца избачен из наставног програма. Његово мјесто у уџбеницима, заузели су неки непознати књижевни ствараоци за које мало ко зна да су уопште писци. Очигледно да је неко преко њих хтио да упути поруку да у Црној Гори нема мјеста утемељивачу српске духовности и српске цркве – у крајњем да нема мјеста ни Српској православној цркви.Свети Сава је утемељио и пјесништво и бесједништво, зато је он наш свети отац наш први просветитељ и наш ујединитељ. Вођене ирационалном тежњом да се у свему допадну западним центрима моћи, некадашње црногорске власти су истрајавале на пројекту стварања новог човјека у Црној Гори. Тај пројекат прије свега подразумијева процес агресивне дукљанизације црногорског друштва, а као једна од личности која нарочито нервира идеологе евроатлантске дукљанске Црне Горе, нажалост је и први српски архиепископ Свети Сава — личност од непроцјењивог значаја и угаони камен како Србије тако и Црне Горе.-закључио је Лалић.
О прослави Светог Саве у доба Петровића говорио је публициста Миличко Трифуновић,члан предсједништва СНО и предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Беране.
–Колико је српски светитељ трн у оку такозваним Дукљанима довољно говори и детаљ да је у календару НВО „Црногорске православне цркве“ под датумом 27. јануар Свети Сава изостављен, док се Немањићи на сваком могућем кораку прогањају покушавају прогласити за „окупаторе“. Свети Сава је дубоко укоријењен у Црној Гори, његов отац Стефан Немања је рођен у Рибници код данашње Подгорице. Дукљани желе да промијене црногорски идентитет и да створе како су истакли прије десетак година новог Црногорца који нема никакве везе са Србином. Највећи дукљански непријатељи су управо они српски великани који су са ових простора, а то су: Немања, Свети Сава, Свети Петар Цетињски, Његош, књаз Данило, краљ Никола, Вук Караџић, војвода Петар Бојовић…“ Несрећни Дукљани којима смета Свети Сава, па га не прослављају, иако је Свети Сава прослављан на Цетињу у вријеме владавине Петровића. Зато желе да га забране, али очигледно да су се преварили да могу силом да га потру из нашег памћења, јер како рече умни Васојевић Вук Караџић “Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати, вели он.
Трифуновић је рекао да како историчари и хроничари пишу: “Свети Сава је наставио оно што је почео његов отац Немања, да сабере српски народ у једну државу, а да том државом руководи божија мудрост. Епископије које је поставио у Стону, у захумској области, на Превлаци, у зетској области, овдје у Будимљи, у рашкој области, у Жичи у области Мораве, у Призрену, на југу своје очевине, у Хвосну говоре видно каквом је духовном жеђу горио да сабере српски народ у једној држави, у једном језику и у једној цркви. Све што је дограђено послије светог Саве опет се ослањало на његову науку и подвиг и његову љубав према роду. О томе говори и Милешева на Херцеговини, и Грачаница на Косову, и Пећка патријаршија и Дечани у Метохији, али исто тако у новом времену многе цркве од Америке до Аустралије, па до оног храма на Врачару, који је слика пламена, којем су плануле његове свете мошти, да га боље виде Срби и сјеверно и јужно од Саве и Дунава. Тим сопственим пламеном Свети Сава се сјединио, стварно и за сва времена, са свим Србима који су разумјели Христову науку, као небески пламен на земљи“.
-Има данас оних који хоће да потру Савино име у Црној Гори. Они су вјероватно заборавили да је дјело Светог Саве толико грандиозно да му је тешко наћи примјер поређења, не само у нашем, него и у другим народима. Свети Сава је био високо цијењен и уважаван још за вријеме свог овоземаљског живота. Димитрије Оболенски каже да је Свети Сава био највећа личност 13.вијека, а др Жарко Видовић, да је у тадашњој Европи Свети Сава сматран за најмудријег човјека. Све то посвједочава да није лако говорити о Светом Сави. Ја бих био слободан, да после свега написаног о нашем духовном вођи, Светог Саву назовем највећим српским ујединитељем. При том не мислим да је он ујединио наше територије и земље, мада је и то радио, као што су то чинили и многи други српски владари, него је Свети Сава суштински и безусловно ујединио православну вјеру и српски народ. Плод те величанствене синтезе између хришћанске вјере и српског народа је светосавље, односно српско православље, које је и нашем народу и читавом свијету дало најдаргоцјеније плодове кад су у питању: црквена архитектура, иконописање, духовност, култура, умјетност и етика. Светосавље је дало нови духовни идентитет српском народу.Српски народ је стари народ, неупоредиво старији него што то тврди званична историја, али тек са просветитељском мисијом Светог Саве долази до коначног духовног и карактеролошког обликовања Срба. Стога је светосавље у ствари преображење српског народа, а ко то не види тешко ће икада ишта видјети, наглашава наш саговорник.
Мило Јоле Цикић Шљакић,потпредсједник СНО је истакао да се у СНО питају зашто је онда Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад ни Турцима није?
–Како су умни у нашем народу рекли – За Светог Саву се везују ријечи да смо ми Срби Исток на Западу и Запад на Истоку. И знајући за ту духовну располићеност овог простора, учинио је све да нас веже за Цариград, за источно православље.Као да је и тада видио да ће се западно хришћанство охладити и најчешће остати прича без живота, а да ће исток остати не само ријеч него живот и дјело. Зато је рекао и ону ријеч о слободи да се на земљи никоме не клањамо само него само небеском Јерусалиму. Као да је и тада видио колико ће та ријеч коштати српски народ, али је видио и да је “Страдање крста добродјетељ“, како је то касније Његош записао.Зато ћемо прослављати Светог Саву, јер је он и нас Србе прославио, закључио је Цикић,уз поруку “Вратите нам Светог Саву у школе”.
