Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

„Купујемо ново, одбацујемо старо. То је траћење наших живота – кад нешто купимо, ми то не плаћамо новцем, него нашим животима, сатима које смо потрошили зарађујући тај новац. Али живот је једина ствар коју новац не може да купи. Живот само постаје краћи. И жалосно је кад човек тако траћи живот и слободу!”

Ове речи некадашњег уругвајског председника Хозеа Мухике, инспирисале су ових дана многе људе да реагују.

Занимљиво је да су мушкарци углавном говорили да је то велика истина, и како људи, углавном прилично касно, схвате како живот брзо пролази и колико су времена, и енергије, и слободе протраћили да би имали више новца.

А жене су, иако свесне истинитости ових једноставних мисли, ипак имале задршку: једна девојка је искрено написала да не може да замисли живот без нове гардеробе, јер је то за њу извор радости.

А било је и оних који су ову истину схватили на време, али, како је написао један човек, „зато што сам укапирао, зато што купујем само неопходно, сви ме сматрају чудним”.

Човек је, у ствари, постао купац, и ми који живимо у граду тешко можемо томе да се одупремо

Заиста, цело друштво је устројено тако – само куповина и нове ствари чине нас у очима света „живим”, активним и пожељним. Куповати ново, то у ствари значи – бити модеран, бити у корак са стандардима лепоте, моде, успеха.

Хтели – не хтели, сви смо у машини потрошачке цивилизације.

Идеја о непрестаном обнављању сопственог имиџа део је једног глобалног нарцизма на који смо навучени, а ако се томе дода и наметнута идеја да „ново” значи и „младо”, налазимо се у великој замци.

Или налазимо себе у Мухикиним речима, или смо чудаци који су одустали од живота.

Купила сам два пара нових чизмица јер сам у старим себи изгледала демодирано и неугледно. Имам пун орман гардеробе, и помислила сам како морам то да средим, јер унутра има толико ствари које нисам ни једном обукла ове сезоне.

Моје фиоке препуне су минђуша, а ухватила сам себе ових дана како размишљам о куповини нових. Човек је, у ствари, постао купац, и ми који живимо у граду тешко можемо томе да се одупремо.

Понекад је, у ствари, лепо бити слаб.

Наравно да могу без нових минђуша. Али, ипак, одлучила сам да их купим.

Живот није само траћење времена.

Мала радост је можда најважнија ситница коју можемо да урадимо за себе.

Извор: Блог “То сам ја”