Краљ Петар II Карађорђевић 11. јануара 1942. године,  за председника владе Краљевине Југославије именовао је професора Слободана Јовановића, а за министра војске, морнарице и ваздухопловства именован је ђенералштабни бригадни ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић.

Тадашња југословенска влада у Лондону била је третирана као савезничка, а њене војне снаге под командом Драгољуба-Драже Михаиловића као њихова легална војска. Нико није доводио у питање њен антифашистички карактер и борбу против Њемаца. Тадашња савезничка штампа писала је о о Дражи и његовим четницима као првом побуњеничком покрету против нацизма и величала њихове успјехе. Савезничке мисије су имале своје представнике како код Броза, тако и код Драже.

Наравно, комунисти су све то прећутали, а након рата Дражу убили, а Слободана Јовановића прогласили ратним злочинцима. У том погледу у Црној Гори се мало шта промијенило иако је од тога прошло скоро 80 година!

Након рата Слободан Јовановић није заборављао на свога министра војног. У емиграцији је браниоистину о птевом герилцу у поробљеној Европи.

– За живота он је био гоњен, клеветан, мучен, и најзад уморен. Његово је тело разнето на комаде, и он нема гроба. Али помени који му се чине широм целе наше емиграције показују да он и даље живи у души српског народа, и да ће ту живети увек, докле српско име буде трајало, јер он је дао своме народу све што смртни човек може дати, говорио је Слободан Јовановић о Дражи.