Мило Ђукановић је, након месец дана током којих се понашао као неко ко је под властитим именом и политиком био потучен на изборима, показао старо лице на које смо навикли. То је лице човека који покушава да, подгревањем националних страсти, што дуже остане у политичком седлу, без обзира на то што му уставни капацитет тако нешто не допушта.

Овако Горан Даниловић, председник странке Уједињена Црна Гора и некадашњи министар унутрашњих послова те земље гледа на то што је председник ЦГ Мило Ђукановић одбио да потпише и вратио Скупштини на поновно одлучивање низ предлога закона усвојених крајем децембра, укључујући и Закон о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести. Као разлог овог потеза Ђукановић је навео отворено питање кворума на седници на којој су ти закони усвојени, као и правно питање мандата два посланика.

Ђукановић покушава да остане у политичком седлу

Према мишљењу Горана Даниловића, Ђукановић својим потезима политички незрело, па и кукавички, подгрева националне страсти код оног дела људи који су црногорски ултранационалисти.

-Иако никоме није јасно шта та радикализована структура тачно подразумева, Ђукановић пред њима покушава да глуми националног вођу и да вуче потезе који одржавају њега и његову партију у политичком животу. Није то урадио најсрећније, нити на законит и уставан начин. То што је вратио законе Скупштини не због евентуалне неусклађености унутрашњих норми неког од њих, већ наводно због тога што седница наводно није ваљано одржана, говори о његовој злој намери да пред божићне празнике поново уведе један политички и грађански хаос. Међутим, чини ми се да ће тако заправо себе политички делегитимизовати до краја, јер има довољно зрелих политичких снага да му то неће поћи за руком, каже Даниловић.
Не може Ђукановић, додаје наш саговорник, те законе оспорити, већ само себи навући на врат политичку беду.

-Ја се искрено надам да ће то и урадити у једној врсти политичког бунила у којем се налази, са све својим лукавством које је недовољно када иза њега не стоји државна сила, огроман новац, злоупотреба државне моћи и тако даље. Наиме, да је желео да буде оригиналан урадио би то другачије и свој посао би радио професионално. Али не, он је узео у своје руке палицу Уставног суда и чак отишао толико далеко да Скупштини држи час о томе да ли је утврдила кворум на начин на који то пословник налаже. То није посао председника, примећује Даниловић.

Ипак, сматра наш саговорник, председник Црне Горе је својим потезом учинио и једну добру ствар у низу лоших намера, а то је да је заправо признао како је Скупштина усвојила закон.

-Председник Скупштини може вратити само усвојени закон, тако говори члан 94 и он је то учинио спорећи начин на који је усвојен. Па то је елементарно политичко незнање, али он је суштински желео да се додвори онима које је подстакао у једној подмуклој политичкој причи да наводно бране угрожено црногорство, док су он и његова ДПС руинирали Црну Гору до граница непрепознатљивости, оцењује Даниловић.

Злоупотребе као кључно Милово оружје

Историчар Чедомир Антић сматра да Мило Ђукановић покушава себе да представи као неку врсту заштитника не само црногорске нације, већ и државе и демократије. Наравно, додаје он, председник Црне Горе се, као и увек, користи злоупотребама и рупама у закону.

-Наиме, он тврди да нису ратификовани сви посланички мандати и позива се на установе које одавно не раде, које је поставио његов режим и које немају легитимитет. Сада се поставља питање да ли ће црногорска влада радити на основу парадржаве коју је створио Мило Ђукановић деведесете, деведесетседме, двехиљадешесте и посебно 2011. године, када је и почео тај велики напад на права православних, права српског народа у Црној Гори и тако даље, или ће тај систем демонтирати, каже Антић.

Он подсећа да ни Немачку није било могуће демократизовати применом правног система Адолфа Хитлера.

-Ђукановић сада покушава да доведе до политичке, конституционалне кризе и његова идеја је да упути владу и Скупштину на Уставни суд у коме двоје судија одлази у пензију по сили закона и који неће моћи да одговори. Е сад, одговор на све то треба да буде уједињење демократске Црне Горе, напомиње Чедомир Антић.

Горан Даниловић верује да, без обзира на Ђукановићеве покушаје, не постоји опасност да се пребацивањем на Уставни суд унедоглед пролонгира усвајање Закона о изменама и допунама Закона о слободи вероисповести.

-Чак и да се Уставни суд не изјасни, што не би било неочекивано с обзиром на стање у коме се, на жалост целокупне Црне Горе, налази судска власт па и Уставни суд, Скупштина ће опет изгласати ове законе. Они ступају на снагу и председник је дужан да их потпише након што их Скупштина поново изгласа. Дакле, ту нема погађања, он је дужан да их потпише, а уколико би се дрзнуо да то не учини покреће се поступак за његово разрешење. Такође, то што их он евентуално не би потписао не би значило да они нису ступили на снагу, јер председник државе не може својим нечињењем довести у питање уставно-правни поредак и законитост поступања. Када би тако могло он би онда био изнад закона и изнад Устава, а на сву срећу, није, категоричан је Горан Даниловић.

Скупштина 20.јануара

Председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић је, подсетимо, заказао ванредно заседање парламента за 20. јануар, а на дневном реду наћи ће се сви предлози закона усвојени крајем децембра, а које је председник Мило Ђукановић вратио парламенту.