Устав Црне Горе, као ни Закон о вањским пословима, не прописује рокове у којима предсједник поставља и опозива амбасадоре и шефове других дипломатских представништава Црне Горе у иностранству, наводи се у образложењу предсједника Црне Горе, Мила Ђукановића, у вези са предлогом Владе Црне Горе за опозив амбасадора.
–Уставом Црне Горе у члану 95 став 1 тачка 6 прописано је да „Предсједник Црне Горе поставља и опозива амбасадоре и шефове других дипломатских представништава Црне Горе у иностранству, на предлог Владе и уз мишљење одбора Скупштине надлежног за међународне односе. Дакле, изворна Уставна надлежност Предсједника, прописана чланом 95 Устава Црне Горе је доношење указа о опозиву амбасадора. То право и обавеза Предсједника је суштинског карактера. Стога Устав Црне Горе, као ни Закон о вањским пословима не прописује рокове у којима Предсједник поставља и опозива амбасадоре и шефове других дипломатских представништава Црне Горе у иностранству, наводи Ђукановић.
Други дио наведене Уставне одредбе, како наводи, такође, треба имати у виду. Не мање важно је да предсједник поставља и опозива амбасадоре на Предлог Владе и уз мишљење одбора Скупштине надлежног за међународне односе.
–Закон о вањским пословима потврђује значај овог питања и одредбом члана 7 став 1, прописује да Министарство вањских послова обавјештава Предсједника о значајним питањима из области вањске политике и међународних односа. По мом виђењу Предлог опозива седам амбасадора Црне Горе је врло значајно питање, које је неупитно изискивало примјену ове одредбе Закона о вањским пословима. Досадашња пракса поводом опозива амбасадора, осим због окончања, односно истека мандата, је изузетно ријетка и подразумијевала је достављање образложеног Предлога министра вањских послова Кадровској комисији Владе. И кад занемаримо праксу, образложени Предлог за опозив, пролазио је процедуру Владине Комисије за кадровска и административна питања. (Уредба о Влади и Пословник Владе). Једино је предлог за опозив, у готово свим случајевима због окончања – истека мандата, подношен без посебног образложења, пише у образложењу.
“Имајући у виду да Комисија подноси Влади извјештај о размотреном материјалу који садржи: констатације, оцјене и предлог закључака, као и да се расправа на сједници Владе отвара о свакој тачки дневног реда одређеној за разматрање (члан 23 став 1 и члан 57 став 1 и 2 Пословника Владе), с разлогом се намеће питање образложења које би требало да прати сваки поднесени Предлог Владе Црне Горе за опозив са дужности амбасадора. За сваког од амбасадора појединачно”, додаје се.
Ђукановић истиче да би за овакву одлуку сваки озбиљан државни орган дао образложење.
–Посебно ако се узме у обзир да се Предлози Владе Црне Горе за опозив седам амбасадора, и комплетан материјал који је достављен, у суштини, састоји од једне реченице: „да се амбасадор опозове са дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора Црне Горе…“ Само су уредно побројана имена и државе у којима су акредитовани. За овакву одлуку сваки озбиљан државни орган дао би образложење. Оно у овом случају недостаје. Утисак дефицита информација и образложења поводом Предлога Владе о опозиву седам амбасадора додатно се појачава након јавних оцјена, које су на ову тему изнијели највиши званичници Владе Црне Горе. Наиме, у више наврата јавност се могла упознати са оцјенама предсједника Владе и министра вањских послова да се Влада на опозив амбасадора опредијелила због тога што су у континуитету дјеловали супротно интересима Државе.”
Таква оцјена, додаје предсједник, заслужује објашњење.
–Најприје због људи о којима је ријеч. Не мање важно, због земаља пријема у којима обављају дужност амбасадора. А није неважно, и због Предсједника Црне Горе који им је потписао акредитивна писма којим их препоручује шефовима држава пријема у којим, између осталог стоји: „Молим Вас, Екселенцијо, да са наклоношћу примите… и да са повјерењем прихватите сваку поруку коју Вам буде саопштавао у име Црне Горе и у моје лично…“ Зато би моје пристајање да донесем указ на бази Предлога одлука Владе и јавних образложења која су јој претходила, значило моје саглашавање са тим паушалним, политикантским и рефаншистичким оцјенама. Наравно, није непозната пракса и других земаља да након промјене власти промијене један број, углавном некаријерних дипломата, са политичким образложењем. Ипак, такве легитимне политичке потезе нове власти треба предузимати не блатећи људе, не урушавајући њихов морални и професионални интегритет. Јер, како пишемо о другима док смо „важни“ читаћемо о себи кад будемо мање важни. И то неће бити добра легитимација црногорске демократске културе. Зато, у циљу коректне сарадње на овим питањима препоручујем да у реализацији, понављам, неупитних политика нове већине, користите коректна и у политичкој и демократској пракси уобичајена образложења. Не оваква, наводи Ђукановић.
Досадашња пракса за постављење и опозив амбасадора Црне Горе, наводи Ђукановић, огледала се и у одржавању редовних вањскополитичких консултација – Предсједника Црне Горе, предсједника Скупштине, предсједника Владе и министра вањских послова.
–У условима кохабитације и додатно је на проби спремност и политичка воља носилаца власти да сарађују у оним областима гдје су Уставом и законом упућени једни на друге. Није то велики број питања, али без сарадње на њима не може бити успјешне кохабитације власти.Уважавајући значај вањске политике Црне Горе, персонални састав амбасадора, Уставну функцију коју врши Предсједник Црне Горе у дијелу постављања и опозива амбасадора, посебно Устав Црне Горе и Закон о вањским пословима, цијеним да се нијесу стекли услови за доношење указа о опозиву амбасадора, закључује се.
