Пише: Иван Милошевић

Када живиш у Црној Гори можеш штошта да мислиш, али никада није досадно! Када се само присјетиш шта се све издешавало у задњих 12 мјесеци, па то је догађаја више него у Русији или Америци. Нема шта, можда ништа не радимо, не садимо нити чупамо, али политика нам је главна разбибрига, ту смо свјетски прваци. Код нас има што нигдје нема!

За само годину дана код нас су се скроз наскроз промијенили демонстранти. Док су лани у ово вријеме почеле литије против ДПС закона о вјери, данас “комите”, “патриоте” и остали најављају за сјутра окупљање испред скупштине. Иду нам ова окупљања, па то то ти је! Ништа лакше него у Црној Гори окупити се. Било ко да дрекне ” На окуп Црногорци”, угрожено нам је име и презиме, ето окупљача на буљуке! Излазе онако поспани, крмељави и запосједају улице, а и да не знају зашто се окупљају. Шалим се, наравно, јер и прије годину, као и данас, сви добро знају зашто излазе на улице. Истина, мало су музичке нумере и слогани различити, јер док су се у литијама пјевале црквене пјесме и славио Бог и свеци, ови данашњи демонстранти су много милитантније расположени, па богами помињу неку крв, па ће нешто да лије, да се брани по цијену живота, итд…

Када се уназад 30 година разгледа Црна Гора није тешко закључити да је у том периоду красе разне уличне побуне, Почев од оних због Космета, па потом због Момира и Мила, па тјерај преко демонстрација ДФ-а, па све до ових задњих литија и “комитских” састанака. Никада нијесмо задовољни, вазда нас нешто жуља и можда немамо пара и радних обавеза, али зато имамо стрпљења да стојимо на улици сатима како би рекли оно што нигдје другдје не можемо! 

И када са тих окупљања смакнемо вео ироније са почетка овога текста, пред нама искочи поразна чињеница да ни након деценија протестовања и политичког циркуса и игара, под нашим кровом још нема дијалога. Не само да га нема, него нема ни знакова да ће га у неко догледно вријеме бити! А ваљда није потребно истицати колико дијалог и разговор када се други слуша и покушава да разумије има љековита својства! Он увијек или скоро увијек све стави на право мјесто и покаже да људи морају живјети заједно, па ма колико да се разликују и да је заједница основни темељ не сваке државе, него и постојања човјека као човјека!

Ето и данас када имамо на једној страни скроз наскроз неразумијевања друге стране дијалога нема ни на видику. Сви трубимо у своје трубе и само слушамо своје мелодије! Зашто након четири мјесеца од скидања ДПС-а са власти нема суштинског дијалога између два политичка и идеолошка табора? Знали смо да дијалога нема и не може га бити док је ДПС на власти, али више није, али ипак дијалога нема. Зашто?

Можда ће ми неко рећи да сам новинарски слуђен, али чини ми се да је главни кривац за изостанак дијалога – РТЦГ! Та кућа има студије, просторе, паре, таласе који допиру до сваке црногорске куће и има све услове да покрене суштински дијалог о свим темама које све нас тиште. Фино позову једне, друге и треће, смјесте их у фотеље, укључе камере да их сви виде и питају их: шта ви то, дечки, хоћете и имате ли намјеру да разговарате или да водите ратове? Па нека се онда једни мешкоље у фотељама и изговарају да нијесу тако мислили, па су погрешно схваћени, па остали су без државних фотеља и осталих апанажа, па су мало фрустрирани, али и то ће проћи, а и другима неће бити пријатно да се понашају као њихови претходници, па ће покушати да ове прве чују, барем саслушају и смире страсти и опсесију да ће неко да Црну Гору преко ноћи или за мјесец или годину пресели на Баново Брдо! Умјесто тога, РТЦГ напаљује једну страну до пуцања и само што им не објави гдје се дијели оружје! 

Као новинару лијепо је када ти није досадно и када ти се теме за коментаре саме сервирају свако јутро, али као човјеку ми није јасно гдје све ово води и хоће ли ко коначно организовати један општецрногорски збор, који ће се уживо преносити, па нека и задовољни и незадовољни кажу шта имају и шта их жуља. Гарант да ће тада све нас мање жуљати ове политичке ципеле које су нам тијесне и жуљају већ 30 година!