Кам бек комунизма у Црној Гори је у моди. Величају се комунистичке вође, пјевају пјесме о партизанској епопеји и дижу нови идеолошки споменици, а обнављају стари. И док Европа усваја резолуције и законе о забрани ширења тоталитарних идеологија у Црној Гори на сваком кораку е величају домети и вође бившег комунистичког система. И све се то ради плански, како би се избјегле примјене европских закона у овој области. Резолуције ЕУ о осуди тоталитарних система не важе за Црну Гору, а зашто прије годину дана је објаснио тадашњи премијер Душко Марковић у одговору на посланичко питање Неојше Медојевића. По Марковићу Титов систем није био тоталитаран, него ауторитаран, па стога не мора да се плаши ЕУ резолуција. И ово правдање спада у домен неокомунистичких марифетлука старе власти, али га треба негдје сачувати.

–У политичким наукама постоји висок степен сагласности око тога шта су тоталитарни системи. Југословенски социјализам, нарочито након раскида са Стаљином, и увођења тзв. социјалистицког самоуправљања, и усвајања несврстане спољне политике, у кредибилној политичкој литератури углавном није сврставан у тоталитаризам. Дакле, за политичку науку никада није било спорно да се ради о једнопартијском систему неразвијене демократије, али су стварање економског модела тржишног социјализма, потпуна слобода путовања и рада у иностранству, одбојан став према совјетском комунизму, отвореност за западне културе и цивилизацијске
утицаје и нароцито спољно-политичка оријентација земље, учинили да је Титова Југославија посматрана прије као ауторитарни, него тоталитарни систем. Парламентарна скупштина Савјета Европе усвојила је 25. јануара 2006. године резолуцију 1481/2006, којом је Савјет Европе оштро осудио злочине тоталитарних комунистичких резима и масовна кршења људских права. Од 317 посланика, за резолуцију је гласало 99, против су била 42, док се 12 посланика уздрзало од гласања, а 164 посланика, дакле више од половине, нијесу приступила гласању. Важно је имати у виду да је у вријеме усвајања поменуте Резолуције, јануара 2006, Црна Гора и даље била дио државне заједнице са Србијом, па се, самим тим, формално-правно не може сматрати самосталном потписницом Резолуције. Дакле, даље на иницијативу Европских социјалдемократа, 2. априла 2009. године, Европски парламент усвојио је Декларацију о Европском дану сјећања на жртве свих тоталитарних и аутоританих режима. Црна Гора је, наравно, била дио тог процеса и подржала усвајање Декларације. Наша земља је дио свјетског демократског цивилизацијског корпуса, и држава чланица Уједињених нација која доказано подржава темељна људска и грађанска права у складу са Повељом УН. Такође, у приступном процесу Европској Унији, Црна Гора прихвата сва темељна документа ЕУ и ставове њених релевантних институција. Поред тога, званична Црна Гора у континуитету осуђује злочине тоталитаризма, рекао је Душко Марковић.