Менаџмент и уредништво РТЦГ-а саопштили су вечерас како су запрепашћени, не толико контрадикторностима премијера Кривокапића, колико његовим непознавањем мјеста и улоге националног Јавног сервиса. Још је, како наводе, апсурднија најава “грчког сценарија” и “шок терапија” којом је руководству и упосленима у РТЦГ запријетио Дритан Абазовић, Кривокапићев потпредсједник у чијем су портфељу и министарства силе.
–Њихово схватање да је Радио телевизија Црне Горе дио „фул опреме“ побједника избора, којој би да одреде мјеру независности и професионалности, треба да забрине сваког грађанина ове земље, без обзира колико би, у овом тренутку, могли дати примједби актуелној уређивачкој политици. Овдје више није ријеч о потреби да било ко у Јавном сервису очува функцију или, како се воли приговорити, да се бори за одлазећу власт. Овдје се ради о отвореном атаку премијера и потпредсједника Владе на независност Јавног сервиса и нашој жељи да то на вријеме предочимо домаћој и међународној јавности, наводе у саопштењу.
Из менаџмента РТЦГ су казали да би новоформирана власт морала да зна како „олако обећана брзина“ у сређивању, не само националног Јавног сервиса, већ и укупне ситуације у друштву, може произвести опасне негативне ефекте.
–Да ли је баш посриједи демократија и демократска процедура, кад премијер и вице-премијер, противно својој законској позицији, отворено пријете и обзнањују договор са страним партнером како да се уреди Јавни сервис, који, видимо, обојица третирају као изборну премију, наводе у саопштењу.
Сад је јасно, кажу, како је премијерово одбијање њихових бројних позива да гостује у програму Јавног сервиса и његова инструкција министрима да му се придруже у бојкоту, била искључиво у функцији појачања приговора за наводну једностраност јавног сервиса.
–На крају се надамо да ће дио, провладиног сектора, сада задуженог за програмско и кадровско креирање Јавног сервиса и медијску заштиту власти, смоћи снаге да размотри наше наводе, макар и као „дотурену информацију, закључују из менаџмента РТЦГ.
На РТЦГ- у је вечерас емитована и својеврсна одбрана од нове власти. Ангажовани су ДПС стручњаци да докажу како су професионални и како се у томе у Црној Гори нико не може да мјери. И у томе у у праву. Нико као РТЦГ, њено уредништво и новинари не могу да буду такве слуге ДПС-а! Прилог емитовн на порталу РТЦГ слиједи:
Да је црногорски Јавни сервис зрео за грчки сценарио је или погрешно изговорена или се сценарио није добро разумио, саопштио је за Дневник виши консултант Европске радио-дифузне уније Борис Бергант. Казао је да је то било једно од најцрњих искустава у модерној пракси Јавних сервиса у Европи и школски примјер како политике и Владе не би требало да се понашају, јер се радило о политичком преузимању, а не модернизацији и рационализацији. То што је премијер тражио да Парламент смијени Савјет РТЦГ-а, није у складу са законом, саопштио је предсједник Савјета Агенције за електронске медије Ранко Вујовић.
Предсједник Савјета Агенције за електронске медије Ранко Вујовић каже да је забрињавајућа изјава Премијера Здравка Кривокапића да је Радио и Телевизија Црне Горе заробљен медији те да је потребно да Скупштина смијени њен Савјет.
“Начин на који је затражио да Парламент смијени РТЦГ није у складу са законом. Да су га боље информисали видио би да примјена новог Закона о РТЦГ почиње почетком године па ће тим и почети процес избора чланова Савјета РТЦГ, тако да позив да се незаконито мијења тренутни Савјет није у складу са Законом,” навео је Ранко Вујовић из АЕМ-а.
Да такве изјаве могу бити тумачене као политички притисак, сматра предсједник савјета РТЦГ-а Иван Јоветић.
“И ја и сви мислимо да је Савјет штитио професионалне стандарде. Друго, мислим да Савјет није био политички инструмент било које партије, па ни ДПС-а што му се спочитава. Да је то био зар би професионлано штитио интересе новинара који су припадали другим политичким партијама. Не. Савјет је то радио због тога што је сматрао да требада штити професионалне стандарде. Да ли се то допада неком или не савјет не треба да интересује”, каже предсједник Савјета РТЦГ Иван Јоветић.
Премијер је саопштио и да би РТЦГ требало да уреди једна реномирана европска кућа – не прецизирајући која.
То данас није могао да саопшти ни потредсједник Владе Дритан Абазовић, али је казао да Јавном сервису није далеко грчки сценарио.
Подсјећања ради, грчка конзервативна Влада 2013. године затворила је тамошњи јавни сервис и отпустила 2.700 запослених, уз образложење да земља мора и на тај начин да смањи трошкове у јеку дужничке кризе.
Виши консултант Европске радио-дифузне уније Борис Бергант упозорава да је у питању ризична идеја.
“Најава да је систем зрео за грчки сценариј или погрешно изговорена или да сценариј није добро разумљен. То је једно од најцрњих искустава у модерној пракси јавних сервиса у Европи, школски примјер како се политике и Владе не би требало понашати, јер се радило о политичком преузимању, а не модернизацији и рационализацији. Није чудно да је грчки сценарио пропао и проузроковао штету земљи, друштву, слободи медија и независности. То није био покушај дијалога него неметања једностране воље. И надамо се да се ради о заблуди”, навео је виши консултант Европске радио-дифузне уније Борис Бергант.
А таква идеја, утемељења нема ни у Закону.
“Политичари имају право да кандидују идеје, да их споровде и да за то сносе одговорност на полиитчком тржишту. Треба знати да ли такве одлуке имају цијене коштања које ће се рефлектовати на запослене и буџет “, каже Јоветић.
“Никад неки Јавни сервис није оптималан, увијек може бољи па ако се узму стручњаци тим боље. Али, странци вам не могу помоћи ако се гради на неповјерењу и анимозитетима. Иницијатива треба да остане иницијатива о томе треба да одлучују тијела управљања, а не Влада и министри”, каже Бергант.
Уз то, у АЕМ-у проблематизују и најаву Владе да ће амандмански мијењати Закон о медијима и вратити им, како је казао премијер, слободу.
“Желим да нагласим да су оба закона рађена уз блиску комуникацију с СЕ и Европском комисијом да малтене један члан није могао бити написан без њихових експерата, тако да не знам заиста одакле тврдња да ће се медији ослободити измјеном Закона”, каже Вујовић.
Саговорници Дневника сагласни су да Јавног сервиса нема без независности, али ни без унапређивања квалитета. И једино би на то пажња требало да буде усмјерена.
