Албанија и Косово* намеравају да уклоне границе, Драч ће ускоро постати де факто „косовска“ лука, а кроз пројекат „мини-шенген“ може се постићи да Србија призна „Косово“. Ове поруке у петак је послао албански премијер Еди Рама на седници влада из Тиране и Приштине, на којој је потписано 14 споразума и меморандума и на којој је договорено и да се заједнички обележи 150. годишњица Призренске лиге, као и да се доврше сви технички детаљи за успостављање међудржавног фонда за финансијску подршку „Прешевској долини“.
Шеста заједничка седница двеју влада одржана је под слоганом „Заједно без граница“, а у делегацији која је отишла у Тирану нису били министри из Српске листе.
– Наша амбиција је да уклонимо границу између Албаније и „Косова“. Верујем да је важно за министарства унутрашњих послова обеју држава да појачају свој рад како би омогућили контролу граничних прелаза у реалном времену. Споразум који ћемо ускоро потписати за олакшавање царинских поступака између две земље води нас до одредишта – трансформације луке Драч у де факто луку „Косова“ – рекао је Рама.
ПРИЗРЕНСКА лига основана је 10. јуна 1878. године са циљем уједињења свих Албанаца у један велики албански вилајет. Затражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила четири вилајета у којима су тада живели Албанци: Битољски, Косовски, Јањински и Скадарски. Друга албанска лига основана је у току немачке окупације 1943. године, а трећа 1946. у Њујорку.
Рама је навео и да ће пројекат „мини-шенгена“ утицати на бољи живот у региону и да се мора уложити труд „за велико признање Косова од стране Србије“:
– Оно се може постићи само дипломатијом и мудрошћу, стрпљењем и способношћу да се добије битка попут оне која је дипломатска, а не војна, када је Косово победило. Слобода и државност не могу бити доведени у питање или се укинути, и припадају „Косову“ и нама у Албанији.
Премијер привремених институција у Приштини Авдулах Хоти изјавио је у петак у Тирани да ће ускоро дочекати Раму у Призрену и најавио да се „развија концепт идеје о припремама за 150. годишњицу Призренске лиге“.
Што се тиче договора око овог јубилеја, професор Радослав Гаћиновић, саветник у Институту за политичке студије каже за „Новости“ да је то вид притиска на ЕУ и друге преговараче у дијалогу између Београда и Приштине:
– Албанија је крајем 20. века уступала своју територију за обучавање терориста који су потом долазили да делују на територији Србије. Та агресија се наставила мирним, психолошким и пропагандним средствима којима се утиче на људе из Србије и међународне заједнице. То се чинило потајно, а сада су упозорења све отворенија и врло је опасно ћутање међународне заједнице пред чијим се очима ствара тло за „велику Албанију“.
Гаћиновић указује да би она могла да осим Космета обухвати и југоисток Србије, делове Црне Горе, као и да није искључено да се изазове рат са Грчком на чијем северу живи око 500.000 Албанаца:
– Стварањем „велике Албаније“ добила би се територија од око 50.000 квадратних километара, сличне површине као БиХ, са пет до пет и по милиона становника, респектабилна из војне перцепције јер би је чинила млада популација. То треба да се сасече у корену да не би дошло до проблема, јер у договоре који се постижу са Албанцима никада не можете бити сигурни.
Потписани споразуми односе се на сарадњу у областима здравства, културе, инфраструктуре, у случајевима природних и других катастрофа, социјалне заштите, образовања, безбедности, успостављања 5Г дигиталног коридора, избегавању двоструког опорезивања, о царинским олакшицама..
