Пише: Иван Милошевић

Баш сам се чудио што нигдје нема Миленка Перовића. Изгледа да му је требало 15 дана да се среди, одспава мирно барем једну ноћ, ујутру умије и опере зубе и напише коју о поразу свога господара и његовог двора. Изгледа да је Мишку све постало јасно тек јуче, када је званично потврђено да ДПС мора да се купи са власти, па је он данас објавио анализу парламентарних избора. А анализа је таква да је јасно и без њене анализе да Миленко наставља утабаним стазама и богазама свога шефа и да ће тако и даље радити.

Миленкова анализа у суштини каже да је изборе прије 15 дана добио митрополит Амфилохије. Што и није неко откриће и уколико Миленко мисли да се то у Црној Гори не зна и да је он тиме открио Америку, грдно се вара. Па и дјеци у вртићу, а не професору универзитета и то још филозофу, јасно је да је позив митрополита Амфилохија грађанима да не гласају за оне који доносе безбожне законе, натјерао да на изборе изађу и они бирачи који до сада никада нијесу излазили на биралишта и које политика и власт много не интересују. Митрополит Амфилохије је пробудио из политичког сна и те бираче, а опоменуо је и достину гласача ДПС да пазе шта раде, па је то на крају и довело до побједе опозиције. Стога, професоре Перовићу, стисните мало петљу и напишите нешто оригиналније од тога, јер то што сте тобож генијално открили из Новог Сада зна сваки врабац у Црној Гори. Митрополитовом позиву додатну предност дао је и договор опозиције да се међусобно не свађају, па се десило што се десило!

Перовић медитира и о томе да је највећи заштитник митрополита претходних деценија био ДПС и да је та странка и довела до тога да митрополит Амфилохије буде тако снажна јавна личност, чије ријечи имају огроман утицај у Црној Гори. Перовић чак тврди да је ДПС деценијама зидао моћне зидове митрополије и њеног митрополита, али да му је то у једном тренутку дозлогрдило и да је одлучио да се законом о слободи вјероисповијести обрачуна са митрополитом. Ова теза није да нема аргумената, али Перовић умјесто да се пита који је враг требало ДПС-у и њеном шефу да се разрачунава са митрополитом и тако моћном митрополијом, новосадски професор конта да је то било нужно, како би се стало на пут, како он каже, “светосавској џамахирији”. Перовић ни да зуцне барем слово критике на рачун ДПС-а и њеног шефа што су направили такву грешку у политичким корацима која их је и коштала губљење избора. Требало је бити такав политички дилетант и такав политички слепац, па не видјети да се рат са црквом никоме није исплатио, па да неће ни ДПС-у, али они су били толико опијени и слуђени дуготрајним владањем да су сматрали да тај рат добијају. Сјетимо се само објављене мобилизције Душка Марковића да је Српска црква њихов највећи непријатељ и да ће је на изборима са свим осталима слистити са јавне сцене и дио калуђера затворити по манастирима, а један дио ће иселити. То црквено исељавање Марковића довело је до исељавања ДПС-а са власти и свакоме коме је до Црне Горе, њеног развоја и демократије и владавине права, драго је што су ДПС-у сломљени зуби и што је након 30 година та партија отишла у прошлост. Међутим, Перовићу и њему сличнима то није драго, а не знам има ли кога да не зна због чега му није драго!

Углавном, Перовићева анализа је таман као писмени задатак за четврти основне. А за тај ниво образовања је и његова нада да ће, како каже, ослобођена суверенистичка енергија са скупова у Цетињу и Подгорици, временом доћи главе митрополиту! И опет Перовић о митрополиту. Толика опсједнутост новосадског професора са личностима митрополита и Мила је забрињавајућа и ваљало би да професор покуша да са нивоа личности пређе на терен тумачења појава, политичких феномена и њихових законитости. Овако, све остаје као у неком породичном кругу, гдје незрели син покушава да се ослободи ауторитета родитеља и то тако што ће љубав према једноме доказивати тако што ће нападато другога. Познато је да такви сукоби доводе до формирања подвојених личности, психолошких траума и осталих менталних тешкоћа, са којима нас Перовић замара већ годинама. Оне повремено могу да буду интересантне, али су већином, као ова јутрошња, досадне и везане само за њеног аутора.

Углавном, Црна Гора и нова власт имају паметнија посла него да контају Перовића, а не знам ни шта је мени јутрос да оволико разглабам. Да нијесам и сам жртва својих теза? Можда!