Јуче се упокојио писац, публициста и новинар Антоније Ђурић. Рођен је у Сјеници 1929. године. Гимназију је учио у Ужицу. Још као младића националног опредјељења Ђурића су комунистичке власти осудиле на дугогодишњи затвор.
Међу 26 његових књига најпознатије су култна драма „Солунци говоре“, потресна трилогија „Црвена куга“ те изузетно свједочанство о слободарству, патриотизму и пожртвованости бранилаца Београда у Првом свјетском рату, „За част отаџбине“.
Највећи дио радног вијека провео је у „Експрес политици“. У доба СФРЈ био је готово једини новинар у „Политикиној“ кући који је јавно исказивао своја православна и српска национална убјеђења. Знало се за његова тамновања и, зачудо, за те ријечи нису га дирали. У другој половини седамдесетих година у „Експрес политици“ почео је да излази његов фељтон „Солунци говоре“, којим је српској јавности први пут од 1945. скренута пажња на часне људе, витезове, ратнике из Првог свјетског рата. Послије фељтона Ђурић је објавио и књигу под истим насловом, чије се прво издање појавило 1978. Тек након Ђурићевог фељтона и књиге почели су у Србији да се пишу научни и публицистички радови посвећени српским јунацима од 1914. до 1918.
