Пише: Иван Милошевић
Неће ми опозиционе странке замјерити, а посебно савез ДФ-а, СНП-а, Праве ЦГ и Народног покрета, али покушаћу да дефинишем које су то вриједности које се данас бране од ДПС-а и које представљају суштину опозиционог бунта. То је моја визија бољег сјутра и није договорена са било киме, осим са мојом свијешћу и савјешћу и грађанском и српском обавезом да кажем шта мислим.
На првом мјесту је ЦРКВА. Очигледно да је срозавање Митрополије црногорско приморске на ниво Јеховиних свједока или Сцијентистичког покрета “Ружа” и осталих вјерских заједница и секти, један од приоритетних циљева владајуће странке. Када се и Митрополија уведе у ранг поменутих секти, онда је расрбљавање, денационализација и расцрквизација Црне Горе реализовала свој основни циљ – а то је да овом народу украде сјећање и сваки помен на оно што је био вјековима, а што је још увијек и данас. Маргинализација Митрополије није само циљ ове власти, већ су у том колу много јачи играчи и тај пројекат није само минијатурна потреба режима, него и глобалних сила, посебно НАТО-а. Представници тог војног савеза чак су недавно и отворено саопштили да је посљедњи камичак у њиховој глобалистичкој и евроатлантској интеграцији на Балкану православна црква и да су против ње сва средства дозвољена. Посебно она хибридна, која ће на цркву натоварити такве информације, тј. дезиноформације, да она од тога тешко може да се одбрани. Све то је дио плана окретања првославног народа на Балкану од Русије, која је означена главном хибридном пријетњом западног војног савеза, Америке и ЕУ.
У црногорским приликама то значи да ће се црква, уколико ДПС и даље буде владао, мрцварити разним празним преговорима, уступцима и тобожњим уважавањем и квазидијалогом, све док се она потпуно не развласти, тотално расрби и антиправослави и угура у кош са регистрованим вјерским заједницама. Црна Гора би тако постала обезличени материјал за НАТО вајаре, који ће преко образовног и комплетног државног апарата ДПС-а, стварати нове Црногорце, нову Црну Гору, нову историју и нову будућност. ДПС то и не крије, јер њихови лдери већ дуже трубе на све стране о стварању нове Црне Горе, новог односа према свијету, окретању према Европи, као антиподу Русији и Србији и остале рекламне максиме. Да би се прекинуо тај поход на људске душе и крађу историје и наслијеђа, односно српског идентитета Црне Горе, неопходна је побједа опозиције. Мислим да је то ДФ-у, СНП-у, Правој и Народном покрету, јасно и да знају да је одбрана Митрополије одбрана и овога народа да и даље буде оно што јесте и што је био током претходних вјекова.
На другом мјесту је ПОРОДИЦА. Треба ли коме објашњавати и писати семинарске радове о томе да је традиционални брак, потомство и свети однос мушко-женско, новим законима режима потпуно доведен у питање. Они су усвојили прописе по којима је правно изједначен брак мушкарца и жене и истополне заједнице. У правни ситем, за почетак, уведене су норме да свако може да живи са ким хоће, па и уколико се ради о истом полу, и то је чак уздигнуто на пиједестал евроатланстских вриједности и модерног стила живота. Не треба сумњати да ће ускоро овдашње уџбенике преплавити лекције о равноправности, па чак и супремацији, ЛГБТ популације и њиховог начина живота у односу на традиционалну породицу, односно женске мајке и мушке тате. У новој породичној атмосфери биће свеједно ко ти је тата и мама, односно мајка ће моћи да буде и тата, а и тату ће успјешно миојењати мајка. Божје се зоре ту неће знати ко је ко и ко има какву дужност. Све ће бити обрнуто на главу, наопачке и шта ће се из тога и ко рађати ни сам Бог не зна. Углавном, праве тате и маме ће бити у тоталној дефанзиви, временом ће бити доведени у стање кривичног закона и брачног прекршаја. Да се то не би десило потребна је смјена овог режима и долазак опозиције са традиционалним схватањем породице, гдје су тате и маме и даље тате и маме и гдје се дјеца рађају, а не усвајају!
На трећем мјесту је ДОМАЋИН. Нова режимска и у усто вријеме глобалистичка намјера је да од домаћина направе чланове задруге, што моћнијећ колектива, који ће на све начине гушити правог домаћина. Како је кренуло сви они који данас живе од својих десет прстију, мораће да буду чиповани и чланови неког колективитета одобреног државним печатом, без чије дозволе домаћин неће моћи да испече ни хљеб. Сваки домаћин ће бити строго контролисан и омеђен државним пројектима и потребама. Уколико буе одговарао тим оквирима, биће подржан кредитима и осуђен на економско ропство и обавезе према држави да буде све оно што од њега тражи. Једне године ће правити кукуруз, друге, кромпир, треће шаргарепу и то по правилима међународног тренинга исхране, гдје ће производи са запада преузимати примат над домаћом храном. Шта ће нам кромпир са Крнова или из Берана, када га има у Холандији, Њемачкој и осталим земљама. Појам домаћина који мисли својом главом и издржава породицу и обрађује и живи од имања биће временом проглашен демодираним обиликом заједничарења и проглашен непожељним и ретрогадним у новим условима. Домаћин ће бити само онај који везе неће имати шта и за кога ради, јер ће му то рећи држава, односно комисија за декодирање, распарчавање и уништавање свега што није по евроатланстском стандарду. И да се ни ово не би десило потребна је побједа опозиције.
То је то и толико од мене. Рекох и спасих ову тастатутуру по којој већ годинама лупам сањајући да наде има и да слобода није само сањајућа категорија. Уколико сам промашио у оцјенама и нека сам. Сан ми овај режим барем не може украсти!
