Српска православна црква литургијски обележава Светог архангела Гаврила, слави га као благовесника који је најављивао све значајне догађаје у хришћанству. Данашњи празник установљен је на Светој Гори у деветом веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.

Овај архангел саопштио је пророку Мојсију како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег.

Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама. Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума. У народу, празник је познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји, према којима се онима који поштују веру на овај дан забрањен скоро сваки рад.

Летњи Аранђеловдан је крсна слава неколико храмова на Косову и Метохији.

Извор: РТС